+381-62-17-97-437
„Čini se da neki ljudi uživaju u žalopojkama gotovo jednako kao i u tome da ne čine apsolutno ništa kako bi promenili situaciju u kojoj se nalaze.“
Kažu kako se prosečna osoba požali od 15 do 30 puta dnevno, što znači kako verovatno i mi spadamo u kategoriju ‘onih koji se žale’ koliko god želeli verovati da to rade samo drugi. Moguće je da nismo ni svesni koliko smo skloni žaliti se.
Međutim, ako smo jako skloni žaljenju – veroatno su nam drugi do sada skrenuli pažnju na to, a ako nismo sigurni, ovo su neki od znakova da možda preterujemo sa žaljenjem:
Ništa nam se ne čini dovoljno dobro
Uvek očekujemo najgore ili da ćemo biti razočarani
Vedre osobe nam deluju kao vrlo komplikovane osobe
No, nisu svi oblici žaljenja i prigovaranja jednaki već ih ugrubo možemo podeliti u tri kategorije:
1.Aktivno žaljenje koje je usmereno na specifičan događaj ili situaciju koja nije zadovoljila naša očekivanja, a u kojoj odgovornoj osobi dajemo do znanja s čime nismo zadovoljni. Aktivno žaljenje koristimo onda kada osećamo dovoljno samopouzdanja i kada smo dovoljno asertivni da tražimo ono što želimo.
Primer, u restoranu nam je konobar doneo jelo koje nismo naručili. Ako konobaru na pristojan, ali asertivan način damo do znanja (požalimo se) kako nam je doneo pogrešno jelo – dobi ćemo ono što želimo.
2. Žaljenj kao izduvni ventil je izražavanje snažnih emocija kako bi smanjili pritisak koji nam stvara ta emocija. Ovakav način žaljenja ima i pozitivnih i negativnih strana.
Kada se žalimo pred osobom u koju imamo poverenja tada se smanjuje stepen frustracije i ljutnje , a postoji mogućnost da zajedno s tom osobom pronađemo konstruktivno rešenje problema.
S druge strane, ako se stalno žalimo, a ne menjamo ništa tada naše žaljenje prelazi u cvilenje.
3. Nekonstruktivno žaljenje je ono u kojem imamo osećaj kako imamo malo ili nimalo kontrole nad onim zbog čega se žalimo. Međutim, žaljenjem stvaramo osećaj kako imamo barem malo kontrole i potpuno pogrešan osećaj da smo prevladali to što nas muči.
Kada se žalimo na ovakav način mi nismo usmereni na to da promenimo situaciju već na stvaranje mentalnog stanja u kojem imamo vrlo niska očekivanja kako bismo se zaštitili od razočarenja. Primer, osoba koja je nezaposlena duži period vremena uopšte ne traži posao i žali se kako nema ‘veze’ (kao svi ostali) i da zbog toga ne može pronaći posao.
Kad pričamo o žaljenju i prigovaranju najčešće mislimo upravo na nekonstruktivno žaljenje. Ako smo se prepoznali u kategoriji nekonstruktivnog žaljenja tada naše žaljenje nikada ili gotovo nikada ne dovodi do toga da naše potrebe budu zadovoljene. Žalimo se više nego ikad, ponavljamo iste prigovore različitim ljudima u nastojanju da se rešimo frustracije.
Čak i ako naš sagovornik pokaže saosećanje to ne dovodi do smanjenja frustracije.
Možda, i bez toga da smo svesni što radimo, koristimo taktike zbog kojih drugi ljudi podižu brane i zidove prema nama. Primer, možda se ponašamo detinjasto, imamo nerealne zahteve ili ne biramo vreme kada ćemo se požaliti. A kada ne dobijemo ono što smo želeli samo ojačavamo svoje uverenje kako naše potrebe neće biti zadovoljene.
Studije pokazuju da čak i kada smo nezadovoljni nekim proizvodom, 95% nas neće se požaliti toj kompaniji jer se bojimo kako će nam to oduzeti mnogo vremena, biti naporno i da nećemo dobiti odgovor koji želimo. Jednako smo skloni izbegavanju i u odnosu sa bliskim osobama. Bojimo se da će prigovor dovesti do svađe i da nećemo rešiti apsolutno ništa. Umesto toga, gnjavimo prijatelje i kolege na poslu.
Čini se kako postoji nekoliko osnovnih razloga zbog kojih se žalimo: kako bi privukli pažnju, kako bi izbegli odgovornost, izazvali zavist, bili moćni i izgovarali se zbog loše obavljenog posla.
Privlačenje pažnje
Mi, ljudi, imamo potrebu pripadati negde i osećati se prihvaćenim. Pozitivna pažnja koju dobijamo od drugih ljudi u nama stvara osećaj sigurnosti i pripadnosti. Svi mi želimo biti deo ‘plemena’, no ponekad ne znamo kako na prikladan način privući tuđu pažnju i povezati se s drugima. Zbog toga se oslanjamo na – žaljenje.
Vremenska prognoza, kolege s posla ili fakulteta, partner, deca, prijatelji i politika idealni su objekti na koje ćemo se požaliti u nadi kako će drugi čuti skrivenu poruku„Ovde sam! Želim tvoju pažnju i želim razgovarati s tobom i nemam pojma kako to postići osim ovako!“
Kad se nađemo zatvorenom prostoru, kao što je lift, s osobom koju ne poznajemo, često ćemo razgovor započeti žaljenjem. „Uff, danas je baš vruće!“ Kad se dvoje ljudi koji su stranci žale na vreme kako bi započeli razgovor, ili kada se putnici žale jedan drugome na kašnjenje voza – to žaljenje pomaže u stvaranju osećaja solidarnosti i povezanosti.
Izbegavanje odgovornosti
Ako smo skloni izbegavati odgovornost za različite stvari u vlastitom životu tada nam se žaljenje može učiniti kao idealna taktika. „Ma to je nemoguće.“, „Ne možeš se boriti protiv države.“, „Promet je bio grozan.“.
Skloni smo okolnosti u kojima se nalazimo obojiti bespomoćnošću kako bismo mogli reći „Neću ni pokušati.“ tražeći podršku od osoba pred kojima se žalimo. Skloni smo kriviti druge ljude za okolnosti u kojima se nalazimo kako bi opravdali to što se nismo ni potrudili. Krivci su naši roditelji, ekonomija, to što nismo dovoljno školovani ili bilo što što nam se čini uverljivim.
Iako su ova opravdanja u kojima su drugi, sudbina ili zla kob krivi za nešto što nismo napravili – vrlo zgodna – ta opravdanja zapravo skrivaju naš osećaj bespomoćnosti da promenimo stvari na bolje. Vrlo verojatno smo u tom slučaju skloni odbaciti tuđe predloge kako nešto promeniti. Zbog osećaja bespomoćnosti nama nisu potrebne sugestije (jer ionako ne verujemo kako možemo nešto promeniti) nego potvrda da smo nemoćna žrtva.
Izazivanje zavisti ili osuđivanje
Ponekada se žalimo kako bi se zapravo pohvalili ili izazvali zavist, odnosno, požali ćemo se na nečiju ‘manu’ i istovremeno, prećutno, dati do znanja kako mi nismo takvi Ovaj proces je ponekad nesvestan, a ponekad svestan.
„Moj muž je lenj.“ je način na koji mogu reći da ja nisam ‘takva lenja’ ili „Ona uvek kasni na posao.“ mom sagovorniku govori kako ja uvek stižem na vreme na posao.
Ono što zapravo želimo je priznanje naših kvaliteta, a žaljenje na tuđe mane je pogrešan način na koji to pokušavamo dobiti.
Moć
Ponekada imamo osećaj kako možemo biti moćni samo ako žaljenjem na druge ili ogovaranjem tih drugih smanjimo njihovu važnost u tuđim očima. Primer, žalimo se prijateljici na drugu prijateljicu u nadi kako će nam se ona prikloniti i podržati naše mišljenje, a možda i odabrati – našu stranu.
Radimo to jer se osećamo nesigurno. Tko je kriv, a ko je nevin? Ali ako nas je dvoje, troje ili više koji delimo isto mišljenje tada jačamo svoj osećaj da smo u pravu iako možda uopše nismo.
Izvinjavanje zbog loše obavljenog posla
Često nam je teško preuzeti odgovornost za nešto što smo učinili polovično ili pogrešno. Smišljamo opravdanja i racionaliziramo (kada govorimo sami sebi racionalne laži ) kako su okolnosti bile protiv nas. Poruka koju šaljemo osobi koja nas sluša je „Nisam ja kriva.“
Kad se stalno žalimo
Ako se stalno žalimo, u svakoj prilici pronalazimo nešto loše i nešto što ne valja, a to malo pomalo dovodi do nezadovoljstva životom. Ako se stalno žalimo nalazimo se u zatvorenom krugu pronalaženja mana, negativnih osećaja i nemogućnosti da nove situacije sagledamo otvorenog uma. U konačnici, smanjuje se sposobnost osećanja sreće i zadovoljstva jer sve gledamo kroz ‘negativne’ naočare.
Kako korisno žaljenje može biti korisno za naše mentalno zdravlje?
Željenje ili prigovaranje može predstavljati i početak procesa rešavanja problema. Razmišljamo o onome što nas muči, a ako se potrudimo da istražimo i otkrijemo uzroke problema, možemo osvestiti i svoje nezadovoljene potrebe, neispunjene želje i neostvarene ciljeve.
Setite se kad ste nazvali službu za korisnike i uspešno rešili problem sa internetom ili računom, ili kad ste rekli partneru što vam smeta i on je reagovao sa izvinjenjem i obećanjem da će promeniti svoje ponašanje. Setite se kako ste bili zadovoljni sa sobom.
Baš kao što nekonstruktivno žaljenje može biti štetno za naše mentalno zdravlje, tako korisno žaljenje može dovesti do toga da se osećamo bolje u vlastitoj koži. Osim toga, veština da na primeren način i pravovremeno damo do znanja što nam smeta može unaprediti naše odnose.
Svi se mi žalimo s vremena na vreme, ali ako je žaljenje i prigovaranje naš dominantan obrazac ponašanja tada je možda došlo vreme i da poradimo na tome. Razmišljanje o tome što se nalazi u podlozi naših žalopojki može nam otvoriti mogućnost sretnog i ispunjenijeg života.
Sledeći puta kad osetimo potrebu nazvati prijateljicu da pred njom istresemo sve svoje frustracije možemo se zapitati postoji li nešto što bismo želeli promeniti. Ako postoji, tada bismo možda mogli preskočiti žaljenje i sa prijateljicom razgovarati o načinima kako se suočiti s problemom. U svakom slučaju ćemo napraviti nešto pozitivno za svoje mentalno zdravlje.
