Bahove kapi Dragana Beograd

– Učitelju – jednom je pitao učenik – zašto postoje teškoće, koje nas ometaju da postignemo cilj, udaljavaju nas od izabranog puta, pokušavaju nas primorati da priznamo svoju slabost?

– To što ti zoveš teškoćama – rekao je učitelj – zapravo je deo tvog cilja. Prestani se boriti s tim. Samo razmisli o tome i uzmi to u obzir kada biraš put. Zamisli da gađaš iz luka. Cilj je daleko i ne vidiš ga jer je na zemlju pala gusta magla. Boriš li se s maglom? Ne, ti čekaš da vetar počne duvati i magla nestane. Tada je meta vidljiva, ali vetar preusmerava let tvoje strele.
Boriš li se s vetrom? Ne, ti jednostavno odrediš njegov smer i podešavaš strelu na malo drugačiji ugao. Tvoj luk je težak i čvrst, ti nemaš snage da povuče tetivu.
Boriš li se s lukom? Ne, ti treniraš svoje mišiće, i svaki put jače povlačiš tetivu.

– Ali, postoje ljudi koji gađaju iz laganog i gipkog luka po vidljivom, mirnom vremenu, – rekao je uvređeno učenik. – Zašto se samo moja strela susreće s toliko prepreka na svom putu? Opire li se svet mom kretanju napred?
– Nikada ne gledaj na druge – nasmeši se učitelj. – Svako ima svoj luk, svoj cilj i svoje vreme za pogodak. Jedni imaju za cilj pogodak centar mete, a drugi – mogućnost da nauče kako da gađaju.

Učitelj je spustio glas i nagnuo se prema učeniku:
– Želim ti još otkriti strašnu tajnu, momče. Magla ne pada na zemlju da bi omela tvoj hitac, vetar ne počinje duvati zbog toga da tvojoj streli promeni smer, čvrst luk nije napravio strelac da bi ti shvatio svoju slabost.
Sve to postoji samo po sebi. To si ti odlučio da u tim uslovima možeš precizno pogoditi cilj.
Zato, ili se prestani žaliti na teškoće i počni gađati, ili umiri svoju gordost i izaberi lakši cilj.
Cilj, na koji možeš gađati iz blizine…

( narodne priče )