+381-62-17-97-437
Srah nije samo osećaj…
Strah može postati glavni pokretač u životu. U načelu, kada mu dopustimo da preuzme kontrolu, naš život obeležavaju ograničenja, represija, uskogrudnost, potiskivanje, kazna, krivica, izgubljena vera, ‘svetački život’ i stalni napori da izbegnemo povredu. Sve to može život pretvoriti u pakao.
Oni koji žive vođeni strahom skloni su se uzrujati zbog sitnica, pa čak usred radosnih trenutaka. Oni uvek traže ono loše, pogrešno ili opasno u svemu. Drugi žive strahujući da će ih se osuđivati, napadati ili ponižavati. Treći žive okrivljujući druge, okrivljujući život, Boga, sudbinu ili lošu sreću.
A tu su i oni čiji su životi vođeni strahom, koji su izgubili veru. Oni ne vide razlog da se ponašaju odgovorno ili da veruju bilo kome. Ni sami sebi ne mogu verovati. Život im ništa više ne znači. Na kraju krajeva, misle oni, sve je uzaludno. Čak ako žive u izobilju, nisu u stanju videti, okusiti, osetiti lepotu življenja zbog staha koji osećaju. On im otima jasnoću uma, dobrotu, zadovoljstvo i obilje koje im se nalazi pred nosom.
Jedan od najopasnijih aspakata takvog življenja je mogućnost da postanemo neverojatno kruti, da počnemo zahtevati da se sve odvija kao što se odvijalo u prošlosti ili prema našim ličnim očekivanjima i prohtevima. Bojimo se opustiti, grčevito se držimo verovanja, običaja, pravila, koje nam možda odgovaraju, a možda i ne. Pa onda zahtijevamo da i drugi žive na isti način ili ih odbacujemo i osuđujemo. Takvo življenje proizlazi iz straha i taj strah iz dana u dan povećava. Neprestano plivamo protiv struje. I to je jako naporno…
Stablo koje nije gipko, koje se ne može poviti na vetru, puca i lomi se.
Odlomak iz knjige dr. B. Shoshanne „Bez Straha“
