+381-62-17-97-437
Znate li doneti odluku i završiti poglavlja u svom životu koja više nemaju smisla ili uvek ispočetka ulažete svoju energiju kako biste popravili ono što se možda i ne može popraviti? Otkrijte znakove koji govore kojim putem krenuti...
Gde su se izgubile tačke?
Kad ste se zadnji put osećali sretno u odnosu? – pita bračni savetnik klijentkinju. „Zapravo, nisam sigurna… ma, bilo je… nije sve tako crno. Poslednjih godina nisam… ali, nekad davno… a i on je pod stresom…“ Kratke, konfuzne rečenice ove klijentkinje podeljene su beskonačnim pauzama i zarezima u delove.
Upravo poput poglavlja u životu. Kad u nekom trenutku rečenica postane toliko nepregledna i besmisleno zapletena da ipak stavimo tačku, već u istom dahu započinjemo sledeću, sličnu rečenicu. Baš kao i katkada u životu. Gde li su se izgubile tačke? Gdje li se izgubila potreba da zastanemo i ocenimo ono što smo u životu prošli kako bismo odlučili kojim ćemo smerom krenuti? Istim ili nekim sasvim novim?
Naš najveći strah je da smo neizmerno moćni
Možda su zarezi izraz naših strahova, zavisnosti, sumnji i nepoverenja. Možda je lakše beskonačno razvijati i oštriti svoju sposobnost trpljenja, odustajanja od sebe i borbe za sreću od onoga da u nekom trenutku krenemo dalje usmereni prema onome što želimo, što nas nadahnjuje i privlači.
Rečima borca za pravdu Nelsona Mandele: „Naš najveći strah nije to što smo nedovoljno dobri, naš najveći strah je da smo neizmerno moćni!“ Naša nas moć obavezuje na to da preuzmemo odgovornost, a u nemoći možemo ostati žrtva koja nije dužna upravljati svojim životom.
Sad je dosta!
Preuzeti odgovornost i reći: „Dosta!“ te hrabro iskoračiti iz staroga mnogima nije lako, bez obzira na to je li reč o poslovnom okruženju, prijateljstvu, porodici, braku ili ljubavnoj vezi. Mnogi se uvek iznova nađu u situacijama u kojima se osećaju loše, pate, nazaduju, vrteći se godinama, pa i desetinama godina u istom začaranom krugu. Upravo je zadivljujuće koliko smo dugo u stanju ponavljati iste obrasce, uz posve neutemeljenu nadu da će sledeći put biti drugačije.
Šta nas to sprečava da okončamo učmale i nepovoljne situacije i veze? Zalepljeni smo! Naša nas je ljudska priroda zarobila koristeći svoja dva nevidljiva super lepka: strah i lojalnost.
Strepnja od budućnosti
Pitanja koja nas zaskoče upravo onda kad nameravamo napraviti iskorak najčešće su zasnovana na strahu od budućnosti. Obično zvuče ovako: što ako se pokaže da sam pogrešno izabrala; što ako se neću moći vratiti; što ako ću sebi večno prebacivati; što ako nikada više ne nađem takav posao/vezu?
No, teme koje nas mogu mučiti mogu proizlaziti i iz straha od osećaja krivice pa tako možemo imati sledeće misli: ne mogu napustiti naš tim sad kad je tako teško; šef će biti razočaran; svekrva neće imati kome se izjadati; niko neće šetati psa... i tako unedogled.
Strah nam omogućava zadovoljiti jednu od osnovnih ljudskih potreba, a to je lojalnost. Lojalnost u sebi objedinjuje sigurnost, pripadnost, ljubav. Ona nije savremeni pojam i zapravo ne odgovara imidžu uspešne moderne žene pa možda upravo zato može imati neometan, a snažan uticaj iz prikrajaka psihe kojih nismo ni svesni.
Telo nam govori
„Gledajući unatrag, prepoznajem da sam već pre tri godine znala kako je naša veza gotova“, priča Suzana o svom braku, „ali uprkos tom saznanju, nisam mogla otići, on je bio deo moje porodice, neko ko ‘pripada’ umeni. Iako već mesecima gotovo nismo komunicirali, a kamoli razmenjivali nežnosti, te su stare, duboke spone bile toliko moćne.“
Šta je onda pomoglo Suzani da ipak stavi tačku? Signali njenog tela postajali su sve snažniji, počele su je mučiti glavobolje, nesanica, a iskusna doktorka opšte prakse preporučila joj je da se prvo posavetuje sa psihologom koja je Suzani već pri prvom susretu postavila zadatak: „Zamislite da vaš odnos sa suprugom, vaš život, ostanu nepromenjeni još mesecima, godinama, desetinama godina!
Imate osamdeset godina i, gledajući unazad, vidite da ste proveli život u okvirima partnerstva u kojem nije bilo svađa, ali ni kontakta, komunikacije, strasti. Šta mislite, što bi 80-godišnja Suzana poručila tridesetogodišnjoj?“ Odgovor je bio jasan i toliko snažan da je Suzana iste večeri odlučno razgovarala sa suprugom i najavila da će pokrenuti razvod.
Pozitivna funkcija oklevanja
Osim što je važno znati ići dalje kad za to dođe vreme, važno je i posedovati strpljivost i pričekati dok situacija za to ne dozri. Prerano odustajanje i napuštanje ljudi i situacija je kao kad započnemo školovanje i onda na prvom tromesečju zaključimo kako nam ta škola ne odgovara i potražimo novu, u kojoj opet moramo proći iste lekcije s novim nastavnicima i u drugom okruženju.
Izjave poput: Zašto se to meni uvek iznova događa? ili Opet isto! Stvarno su svi ljudi jednaki! ukazuju na to da možda prebrzo preskačemo životne lekcije pa nemamo vremena iz njih izvući pouku. Ponekad je dovoljno okrenuti rečenicu u: Zašto ja uvek iznova kreiram takve situacije i što iz njih trebam naučiti? da bismo od života dobili prolaznu ocenu i napokon se mogli uspeti na novi, kvalitetniji nivo življenja.
