Bahove kapi Dragana Beograd

Život je satkan od različitih emocija, a većinu njih manifestujemo kroz suze ili smeh. Suzama uglavnom iskazujemo tugu ili bol. S druge strane, 'smeh je jedna od najozbiljnijih stvari', kako je rekao nemački književnik Wilhelm Raabe. Smehom izražavamo sreću i reagujemo na humor. Suzama i smehu je zajedničko lekovito delovanje na našu psihu. Kako onda možemo koristiti ta dva elementa za psihičku ravnotežu i vedriji život?

Refleksna reakcija

Suze možemo definisati kao izražavanje emocija, i to najčešće tuge ili radosti. Suze su psihofiziološka, refleksna reakcija na neke ugrožavajuće situacije. Zanimljivo je da su suze najčešće izraz tuge, ali mogu biti i izraz velike sreće: prilikom venčanja, rođenja deteta, primanja na posao ili situacije koja nas je dirnula.
Većina ljudi će reći da ređe vidimo muškarce koji puste suzu nego žene. Jedno od uvreženih mišljenja u društvu je, nažalost, da se plakanje zna smatrati znakom slabosti. Stoga se muškarcima teže tolerišu suze, uče ih da budu 'jaki'. Često znamo čuti kako roditelji govore dečacima 'Plačeš kao devojčica'. Suze su nekako više dopuštene ženskom polu.

Rezultati istraživanja pokazali su da žene plaču duže i da plaču u proseku pet puta mesečno, a muškarci plaču jednom mesečno.

Izduvni ventil

Plakanje je dobro i konstruktivno. Može nam služiti kao izduvni ventil. Nakon iskrenog plakanja osećamo se bolje. Možemo reći da na neki način izbacimo nešto iz sebe. Uglavnom se radi o otpuštanju napetosti. Istraživači su merili promene koje nastaju zbog jakog plakanja kod odraslih. Rezultat je pokazao da ljudi nakon plakanja imaju niži krvni pritisak i telesnu temperaturu, slabije otkucaje srca i ujednačeniji rad mozga. Vrednost psihološkog opuštanja bila je veća nakon plakanja nego nakon fizičkog vežbanja u jednakom trajanju. Biohemijska istraživanja otkrila su veću koncentraciju hormona stresa u suzama koje su izazvane emocijama nego u suzama izazvanim umjetnimveštačkim sredstvom za nadraživanje. Suze sadrže hormon prolaktin i ACTH (adenokortikotropni hormon).

Evo još nekoliko razloga zašto su suze dobre:

Suze grade zajedništvo. Ne samo što pomažu dobrom zdravlju nego i jačaju veze među ljudima. Kroz zajedničko plakanje ljudi se zbližavaju i postaju tolerantniji jedni prema drugima. Suze pomažu pri bržem uspostavljanju komunikacije, time i stvaranju zajedništva.
Plakanje može popraviti raspoloženje. Plakanje je kod ljudi povezano sa smanjivanjem koncentracije hemijskih spojeva koji se inače vezuju uz nervozu, agresivnost, emocionalnu uznemirenost i zabrinutost.
Suze ubijaju bakterije. Upravo zbog suza ne trebaju nam nikakva sredstva za dezinfekciju očiju. Sve te bakterije koje svakodnevno dolaze u kontakt sa očima prilikom rada na kompjutoru, vožnje tramvajem ili pranja posuđa uspešno se uklanjaju suzama. Suze sadrže lizozim, enzim koji u roku od pet do deset minuta ubija 95 posto bakterija.

Vizuelna ekspresija

Drugi odraz emocija kojem još više težimo je smeh. Smeh je reakcija na spoljne ili unutrašnje nadražaje, a oni mogu biti fizički, poput škakljanja ili psihički poput humora i anegdota. Takođe, smeh se najčešće smatra vizuelnom ekspresijom mnogih pozitivnih emocionalnih stanja poput radosti, veselja, sreće itd. Disciplina koja se bavi proučavanjem smeha i humora zove se gelotologija (grč. gelos = smeh). Ona proučava učinak dejstvo smeha sa psihološke i fiziološke perspektive.
Smeh se sastoji od niza tonova sličnih samoglasnika koji se ponavljaju, a zahtevaju rad petnaest mišića lica. Odrasli se dnevno smeju oko 17 puta, dok se mala deca nasmeju i do 300 puta dnevno! Kako tvrdi američki psiholog prof. Richard Weisman, decu je mnogo lakše nasmejati jer im je sve oko njih potpuno novo.

Uz smeh je sve lakše i lepše

Smeh je lekovit. On povezuje naš um, telo i duh i vraća ih u ravnotežu, donoseći radost nama i drugima oko nas. Dokazano je da humor olakšava posao, nadahnjuje, povezuje ljude, ali i izaziva mnoge pozitivne fizičke promene u telu. Ublažava, pa čak i uklanja bol jer se prilikom smejanja izlučuju hormoni sreće: endorfin i serotonin, koji ujedno smanjuju nivo hormona stresa (kortizola i epinefrina). Smeh, dakle, podiže nivo energije i zadovoljstva te je zbog toga neverovatno lekovit kod mnogih problema svakodnevice poput napetosti, uznemirenosti i teskobe usled stresa, ljubavnih problema, tuge ili ljutnje.

Smeh doista deluje kao lek - prisetite se samo situacija kada vas niko nije mogao oraspoložiti kao fora najbolje prijateljice ili zadirkivanje starijeg brata... Razvukli ste osmeh i sve je bilo lakše, zar ne?

Postoje još dve važne dobrobiti smeha:

Prva je da nas nasmejanost čini lepšima. Osim što smeh čini lice lepšim od ozbiljnog, on je i sredstvo protiv starenja, neguje kožu i daje joj sjaj. Smeh zateže mišiće na licu, tako da je prirodni face-lift.

Druga je dobrobit je da smeh povezuje ljude.

Dakle, možemo reći da je važno što više se smejati. Evo što može u tome pomoći:
Gledajte što više komedija i humorističnih serija koje vas istinski zabavljaju.
Posetite komične pozorišne predstave ili stand-up komedije.

Družite se s decom. Osim što nas bebe razneže i izmame nam osmeh, malo veća deca znaju reći nešto nespretno ili simpatično što nas tera na smeh.
Igrajte se s macama i kucama. Slično kao i mala deca, mali kućni ljubimci svojom pojavom svakako podstiču osmeh. A tek kad se zaigraju ili počnu izvoditi vratolomije, tada su pravi izvor veselja.
Družite se s nasmejanim ljudima. Osmeh je zarazan. Izbegavajte ljude koji se žale i koji su stalno ozbiljni ili namrgođeni.
Igrajte se. Društvene igre, kvizovi, sportske igre, igra s decom - sve to može biti prilika za zabavu i smeh. Smeh je povezan s igrom jer u njoj uronimo u svet mašte gde nema mesta ozbiljnosti i svakodnevnim brigama.

I na kraju  za inspiraciju….

Smeh je jedan od privilegija razuma i ograničen je samo na ljudsku rasu.
Thomas Carlyle, filozof

Smeh nije tako loš početak prijateljstva, ali je sigurno najbolji za kraj prijateljstva.
Oscar Wilde, književnik

Dan bez smeha je propao dan.
Charlie Chaplin, filmski umetnik

Smej se tako da se i mi smejemo.
Gruzijska poslovica

( zivim.hr )