Bahove kapi Dragana Beograd

 Naši životi nisu proizvod slučajnosti, svakako imaju dublji smisao. Ako vi ipak smatrate da je život slučajnost - pa zar ga ne bi trebalo utoliko više ceniti. Ako smatrate da dolazimo iz ništavila, i vraćamo se u ništavilo - pa hajde onda da barem proslavimo život, koji svakako nije ništavilo!

Tada je naše vreme na zemlji dragoceno i nezamjenjivo. Tu onda nema mesta depresiji. To implicira ulazak u život, a ne povlačenje od života. Interes za svaki trenutak života, a ne očajavanje.

 Međutim, u okruženju smo stalni svedoci nedostatka svrhe, živosti, uzbuđenja i životne radosti - a to je karakteristika depresije. Zašto osećate kao da vam je neko ukrao vašu svrhu i smisao? Pa možda je baš vaša svrha da prevladate depresiju, strah i bol. Čak I u stanjima za koje se smatra da su u potpunosti biološki zasnovana, kao što je karcinom, pokazalo se da uspešan tretman ne zavisi samo od terapije, koliko od stava, pogleda i samog odnosa prema bolesti. Oni koji vide svrhu u dobijanju bitke imaju i veće šanse da je dobiju.

 U svakoj kritičnoj situaciji, svako ima svrhu: treba preživeti. Iskustvo prirode može probuditi predstavu o vrednosti života, što je jedan od najboljih načina da se pronađu smisao i svrha.

 Shvatanje da je život veliki dar, uživanje u svim malim stvarima i sitnim radostima koje čine deo svakodnevnog života - takođe mogu izlečiti osećaj nedostatka svrhe. Pomažite drugima - tako ćete najbolje pomoći sebi. Povežite se sa nekim ko je imao manje sreće nego vi. I to može biti korisna lekcija, da osetite zahvalnost za ono što vi imate. Herman Hesse dobio je Nobelovu nagradu za književnost, au mladosti se ozbiljno nosio sa mislima o suicidu. Mnoge njegove teškoće koje je imao u mladosti, nagnale su ga da ipak «zagrize metak», stegne zube i ostane na nogama. Stvari su se ipak počele menjati i popravljati u njegovom životu. Izdržao je. Sve teškoće koje je imao osvijetlile su njegove knjige, koje su inspirisale čitavu generaciju čitalaca - a to je svrha koju on nije mogao ni naslutiti u teškim godinama mladosti.

 Uvek možemo izvući neki smisao i svrhu iz onoga što nam se događa, pa čak i iz strašnih događaja, ali za to je ipak potrebno vreme. Majka Tereza ​​uložila je svu svoju energiju u pomaganju bespomoćnim, jer je njena svrha života bila bezuslovna ljubav zasnovana na veri u Boga. Poznat je slučaj dečaka, čija je majka umrla od karcinoma pre njegove desete godine života i to u jakim bolovima. Dečak je imao mogućnost: sažalijevati sebe, očajavati, biti depresivan. Umesto toga, bolest je doživeo kao svog ličnog neprijatelja kojeg je odlučio da porazi. Stekao je diplomu lekara i postao istraživač-onkolog, čiji su rezultati rada i istraživanja popravili živote mnogih ljudi. Svoju ličnu tragediju pretvorio je u izazov s kojim se moguće suočiti.

 Vrlo je lako razumeti vezu između trauma i disfunkcija odraslih ljudi. Teže je, ali zato i zanimljivije objasniti suprotan ishod, odnosno slučajeve u kojem je patnja nekom dala snage da postane veliki umetnik, humanist ili naučnik. Mnogi ljudi koji se suočavaju sa haotičnim životima i iskušenjima crpe nadu iz znanja da su i drugi pre njih imali slične probleme, koje su ipak uspeli da prevaziđu. Patnja ima svoj smisao, ako ti postaneš drugačijim, boljim. Čak i nije toliko važno da li je život jednog čoveka bio ispunjen veseljem ili patnjom. Najvažnije je da je bio ispunjen smislom. Goethe je rekao: "Nema situacije koja se ne bi mogla oplemeniti bilo postignućem, bilo strpljenjem." Čovek koji je u depresiji slep je za vrednosti života i trenutno ih ne vidi, jer se oblak tuge navukao ispred sunca, uskraćujući mu pogled na sunce. Ali sunce i dalje postoji, bez obzira na oblake.

Uporedimo samo slike dviju žena koje sam imao priliku lečiti. Jedna je imala život pun flertova, užitaka i provoda. Sada je stara. Živi sama. Кaže da u grob nosi samo uspomene na burnu i uspešnu mladost. Druga je majka mentalno nesposobnog deteta. Кaže da je želela decu i ta joj se želja i ostvarila. Mlađe joj je dete umrlo, a ostala je da živi sa starijim, koje je invalidno. Кaže da nije nje, to dete bi dospelo u neku ustanovu. Njan život je težak, pun je zadataka, ali je zato vrlo smislen, bori se za to dete. U tome je pronašla svoj smisao. I ona smatra da je manje važno da li je život pun prijatnosti ili patnje, koliko je važnije da otkrijemo smisao u njemu. Biti čovek znači stalno se suočavati sa situacijama koje su istovremeno i dar i zadatak. Živeti dosadu i biti ravnodušan znači da ne pokazujemo nikakvu inicijativu da u svetu išta poboljšamo.

 Čovekovo otrežnjenje naspram njegovog zahteva za srećom u životu izrazio je Rabindranat Tagore u pesmi u kojoj kaže:

"Spavao sam i sanjao
Da bi život bio radost.
Probudio sam se i video
Da je život bio dužnost.
Radio sam - i gle:
Dužnost je bila radost. »

- Mr. Selimović Elharun

Izvor