+381-62-17-97-437
Prekidi su uglavnom jedno teško i bolno životno iskustvo. Teži su što smo više vremena proveli u odnosu i uložili više truda i energije. Svaki prekid veze je određeni gubitak i ne postoji čarobna formula koja će taj gubitak učiniti bezbolnim.Кad počnemo razmišljati o prekidu veze puni smo nedoumica i suprotnih emocija.
Odluku je vrlo teško doneti, a teško je i kasnije živeti s njom. Кako se i nakon prekida veze ne bismo mučili jesmo li doneli ispravnu odluku, posmatrati ćemo koji su to faktori koji utiču na nezadovoljstvo vezom i na koji način, kako je najmanje bolno prekinuti vezi te kako se nositi s prekidom.
Кada bismo zadovoljstvo odnosom pokušali prikazati u okvirima ekonomskog modela dobitaka i gubitaka formula bi bila sledeća: što više dobitaka i što manje gubitaka čini visoko zadovoljstvo vezom. Кako je onda moguće da ljudi koji doživljavaju veliki broj gubitaka u odnosu i nisu baš zadovoljni, ipak ostaju u tom odnosu? Razlog tome je što ljudska ponašanja i osećanja ne podležu zakonima tržišne ekonomije.
Ljudi imaju različita očekivanja od odnosa koja proizilaze iz njihove percepcije odnosa. Tu percepciju oblikuje odnos njihovih roditelja, vrednosti, životno iskustvo, slika o sebi i slično. Tako osobe s niskim samopoštovanjem mogu imati niska očekivanja od odnosa. Odnosno, očekivati mnogo gubitaka i poneke dobitke jer smatraju da takav odnos zaslužuju.
Takođe, ako su nam roditelji imali takav odnos i naša očekivanja od odnosa mogu biti identična jer nam je takav ljubavni odnos normalan. Iz tih razloga osobe koje doživljavaju mnogo gubitaka u odnosu i malo dobitaka ostaju u odnosu. Takav odnos dobitaka i gubitaka u skladu je sa njihovim očekivanjima od ljubavnog odnosa.
Druga važna stavka su očekivanja od potencijalne alternativne veze. Na primer, procenjujemo da postoji partner s kojim bismo imali više dobitaka, a manje gubitaka i to je u skladu sa našim očekivanjima od veze.
Budući da naša trenutna veza nije takva, a očekivanja od alternative su nam pozitivna, vrlo je verovatno da ćemo prekinuti postojeću vezu. S druge strane, ako smo nezadovoljni odnosom dobitaka i gubitaka u našem odnosu, ali smatramo da nemamo bolju alternativu, verovatno ćemo se zadovoljiti postojećim stanjem i ostati u vezi.
Dakle, važno je znati što nam odnos daje (ono pozitivno u vezi što ju čini vrednom truda) i što gubimo (loše strane odnosa poput podnošenja tuđih loših navika i slično). Važno je osvestiti što očekujemo od odnosa, koji odnos dobitaka i gubitaka te smatramo li da možemo naći bolje od ovoga što sada imamo.
Takođe, važna je i percepcija jednakosti u odnosu. Tako, ako imamo doživljaj da mi mnogo ulažemo, a partner vrlo malo, opet ćemo biti nezadovoljni odnosom. Ipak, kako poveznica nezadovoljstvo jednako prekid ne bi bila tako jednostavna, jer u ljubavi i odnosima ništa nije jednostavno, uticaj na odluku o prekidu ima i trud uložen u odnos. Ulaganje u vezu jedan od faktora koji utiče na odanost odnosu i partneru.
Na odanost još utiče i zadovoljstvo vezom i percepcija kvaliteta alternativne veze. Tako, uz veliko nezadovoljstvo i ideju da možemo naći nešto bolje i dalje nam može biti teško izaći iz odnosa jer smo u njega mnogo uložili. Time dolazimo do začaranog kruga: već smo puno uložili pa ćemo se potruditi još malo i dati još jednu priliku da se stvari poboljšaju, pa onda još malo i tako u nedogled.
Prekinuti ljubavni odnos je teško jer se radi o intenzivnom odnosu, jakim emocijama i puno zajedničkih trenutaka i iskustava. Zato je važno u ovakvim slučajevima pokušati biti što iskreniji prema sebi i biti realan. Ako partner pokazuje volju za promenom i uočava da imamo teškoća te želi raditi na njima, potencijal je velik. Ako ne, tada je na nama da se saberemo, vidimo što želimo od odnosa i pobrinemo se sami za sebe. Ali kako?
Mnogi ljudi čekaju i čekaju pravo vreme za prekid veze.... Nikada nije pravo vreme za prekid, odnosno pravo je vreme upravo sada, kada smo doneli odluku. Ima više načina da se prekine odnos. Može se ići s pričom da nam je stalo, ali ... Možemo reći da više nismo zaljubljeni ili da odnos ne zadovoljava više naše potrebe.
Važno je da smo iskreni, da to obavimo licem u lice i ako je ikako moguće dogovorno. Pokazalo se da nakon prekida najmanje pati osoba koja je ostavila partnera, a najviše osoba koja je ostavljena. Nekako između s teškoćama nalaze se parovi koji su imali dogovorni prekid. Zato se preporučuje dogovoriti se oko prekida iskrenim razgovorom oko toga što ne ide, što se očekuje i koje su emocije u pozadini.
Ako dopustimo partneru postići zajednički prekid, dajemo mu priliku da lakše isceli rane jer se neće osećati odbačeno i ostavljeno, a kad prebolimo prekid veze biće nam drago imati u sećanju da smo se rastali kao ljudi. Na kraju ostajemo sami, bez partnera.
Ljudi često tada pobegnu u društvo, ne mogu biti sami, traže utehu na razne načine. Svako tuguje na svoj jedinstven način i nema dobre i loše metode. Važno je samo da ostanemo svesni da je tugovanje proces koji ima svoje faze i koji uglavnom traje. Da sebi damo vremena i prostora da prežalimo izgubljene godine, ljubav, prijateljstvo i sve drugo što nas veže sa partnerom. Dobro je posvetiti se sebi nakon prekida i poredati si životne prioritete. Nakon gubitka nam je sve zbrčkano i nismo baš funkcionalni neko vreme. To sebi trebamo tolerisati, a ne se terati kao da smo u najboljoj formi.
Možda ćemo tugovati jako dugo, ali svakako će tome jednom doći kraj. Svako životno iskustvo nosi nam nešto novo i uči nas puno o nama samima io svetu. Zato je dobro nakon prekida osvestiti naučene lekcije i prihvatiti ih sa zahvalnošću kako ih ne bismo morali ponovo prolaziti. Važno je na kraju pustiti prošlu vezu u prošlost i zatvoriti krug emocionalno, kognitivno, ali i ponašajne. Ali to je sad već tema za neki drugi put.
