Bahove kapi Dragana Beograd

Neki ljudi velik deo vremena posvete razmišljajući o tome da će se se dogoditi nešto loše, nešto što će im biti teško ili s čime će se teško nositi. Brinu se da će izgubiti nešto što sada imaju (zdravlje, sreću, ljubav, moć, status, mudrost, slobodu, podršku, život…) bilo zbog neke svoje greške ili zbog toga kako će se stvari složiti.

Brinuti se oko nečega može biti prvi korak u rešavanju nekog problema i u tom smislu briga može biti konstruktivna. Npr.ako nas brine hoćemo li se osramotiti na nekom javnom nastupu možemo smisliti više načine kako da se što bolje pripremimo na to i time smanjimo verovatnost da će se to dogoditi. Ipak, dugotrajnija stanja zabrinutosti najčešće nisu konstruktivna. Ona se javljaju kada  brinemo oko nečega na što ne možemo uticati, ili čak i ako možemo, zbog nervoze i zabrinutosti ne preduzimamo nikakve korake da utičemo na situaciju već ostajemo u stanju zabrinutosti.

Koje su brige konstruktivne, a koje nisu?

Razmišljanje na način da razrađujemo različite negativne scenarije i pitamo se „Što ako…“ stvara nam prividan osećaj kontrole nad problemom oko kojeg se brinemo.

Čini nam se da upravo zato što puno razmišljamo o nečemu zapravo činimo to da se lakše nosimo s tim izazovom ako se dogodi. Važnije je ipak na koji način razmišljamo jer ako nas naše misli ostavljaju u stanju nelagode, anksioznosti, osećamo fizičke simptome na pomisao o tome što nas brine – tada zapravo smanjujemo verovatnost da ćemo u rešavanju problema moći iskoristiti sve svoje resurse koje imamo (npr.kreativnost, snalažljivost, znanja koja imamo…).

Stoga je važno osvjestiti koje su to stvari koje nam se „motaju po glavi“ na način da nas brinu. Zatim je važno vidjeti koje brige su konstruktivne, a koje nisu. Konstruktivne su one na čiji ishod možemo na neki način uticati i za njih je dobro sastaviti popis što sve možemo učiniti da smanjimo verovatnost da će doći do negativnog ishoda oko kojeg se brinemo.

Brige oko nečega na što ne možemo uticati nisu konstruktivne pa je i njih važno prepoznati i kada se jave, nači način kako se zaustaviti u razmišljanju o tome.

Puno toga oko čega se brinemo i puno scenarija koje „vrtimo“ u glavi nikada se ne dogodi, a oduzima nam dragoceno vreme koje bi mogli posvetiti nečemu ugodnijem i korisnijem. Prepoznavanje malih životnih zadovoljstava ili pak prepoznavanje vlastitih vrednosti i sposobnosti učinit će da više uživamo u životu i da više verujemo u sebe. Ukoliko uvežbavamo takav način razmišljanja zapravo smanjujemo vreme koje bi inače posvetili neugodnim brigama.

-Tea Knežević, psih.