+381-62-17-97-437
Uvereni smo u snagu uma, ali svaki čovek rupe u pamćenju popunjava pretpostavkama koje su smislene, ali puno bliže fikciji nego stvarnim događajima Naučnici veruju da je ljudski mozak najsloženija tvorevina u poznatom svemiru, ali iznenađujuće često greši.
Ne opažamo ono što nam je pred očima, vidimo nešto čega nema, pogrešno shvatamo pitanja i zadatke, a sećanja su nam puna rupa koje popunjavamo uz pomoć mašte i pretpostavki. Svi će vam reći da se sećanju ne može verovati, ali kad to kažu ne misle na svoje, nego na tuđa sećanja.
Većinom smo sigurni u pouzdanost svog pamćenja, ali naučnici su utvrdili da je ono često neprecizno i zbrkano. Rupe u sećanju popunjavamo 'smislenim pretpostavkama' Ulric Neisser, kognitivni psiholog sa Univerziteta Emori u SAD-u, proveo je višegodišnje istraživanje o sećanju studenata na eksploziju svemirske letelice Challenger u januaru 1986., u kojoj su svi astronauti poginuli.
Dan nakon tragedije podelio je upitnik grupi od 106 studenata, koji su odgovorili gde su is kim su bili i šta su radili kad su čuli vest. Neisser je sačuvao odgovore da bi dvije i po godine kasnije istim studentima postavio ista pitanja. Između starih i novih odgovora bilo je vrlo malo sličnosti.
Studenti su zaboravili većinu činjenica o danu kad je eksplodirao Challenger, osim osnovnih podataka o katastrofi. Ispravnost sećanja kod prosečnog studenta je bila niža od 50 posto, a četvrtina je dala potpuno pogrešne odgovore. Ali, na pitanje koliko su sigurni u svoja sećanja o tom danu, studenti su na skali od jedan do pet zabeležili prosek od 4,17. Između ispravnosti sećanja i samouverenosti nije bilo nikakvih dodirnih tačaka.
S obzirom na brojnost iskustava koje doživljavamo mozak je razvio strategije upravljanja sećanjima. Zahvaljujući tim strategijama, pamtimo samo delove iskustava, a rupe u sećanju popunjavamo pretpostavkama koje nam se čine smislena, ali mogu biti potpuno pogrešne.
Potisnuta sećanja ne iščezavaju nego deluju u podsvesti Nauka je otkrila da je na pamćenje moguće uticati sugestijom. U jednom su eksperimentu istraživači uverili ženu da se kao dete izgubila u trgovačkom centru. Ne samo što im je poverovala, već je počela da iznosi detalje o starici koja joj je navodno pomogla da pronađe roditelje I o izlozima prodavnica pored kojih je prolazila. Njen je um spontano stvarao sadržaj da bi upotpunio lažno sećanje koje su joj usadili istraživači.
Naučnici su je toliko uspešno uverili u tobožnju epizodu iz detinjstva da se našla u čudu kad su joj na kraju otkrili da su je obmanuli u sklopu eksperimenta o lažnim sećanjima. Nije im verovala sve dok nije nazvala roditelje, koji su joj potvrdili da se nikada izgubila u shopping centru. Neke psihijatrijske grane tvrde da naš um potiskuje sećanja na traume da bi nam olakšao život.
No, potisnuta sećanja ne iščezavaju, nego nastavljaju delovati iz podsvesti uzrokujući neurozu i druge smetnje. Je li vam se ikada neka pjesma satima vrtila u mislima iako ste je se pokušavali osloboditi na sve načine? Odzvanja vam u glavi kad parkirate, nehotice je pjevušite za radnim stolom, zviždite je u kupatilu, lupkate prstima u njenom ritmu za vreme sastanka.
Što je najgore, možda vam se uopšte ne sviđa - ili vam se prestala sviđati nakon prvih nekoliko sati torture. Istraživači sa Univerziteta u Dartmouthu utvrdili su da slušanje dela poznate pesme aktivira deo moždane kore zadužen za sluh i da ta struktura dugo ostaje aktivna ako nismo zaokupljeni nečim drugim. Mozak nastavlja "pevati" pesmu i nakon što muzika prestane svirati.
Grupa naučnika je nastojala pronaći rešenje nakon što je jedan od njih nije mogao da izbije pesmu Spice Girls iz glave. Nakon dugog proučavanja, objavili su sledeći savet: da biste se oslobodili ovoga morate se fokusirati na mentalnu aktivnost srednje težine kao što je rešavanje anagrama i čitanje romana ili jednostavno nekoliko minuta slušati drugu pesmu.
Nekoliko puta ponovljena laž postaje 'istina' Ankete su pokazale da petina Amerikanaca misli da je njihov predsednik musliman. Iako su mediji nebrojeno puta prikazali Baraka Obamu kako polaže zakletvu na Bibliju, ide u crkvu, pije alkohol i jede svinjetinu, skoro je 20 posto građana uvereno da je musliman.
To je posledica istrajne propagande njegovih protivnika, koji su mnogo puta izneli lažan podatak da je musliman ne bi li naveli većinom hrišćanske glasače da mu uskrate glas. Propaganda se oslanja na tehniku uveravanja ponavljanjem.
"Ako dovoljno često ponavljate laž, ljudi će poverovati u nju", rekao je nacistički ministar propagande Džozef Gebels.
