Bahove kapi Dragana Beograd

Ponekad otvorimo oči prema patnji. U našim rukama uzaludno kucaju trenuci nekog vremena. Osećamo da nam koža puca. Pritisak u grudima razliva se po celini našeg bića. Čini se kao da tonemo u vapaj. Ponekad, dajemo patnji previše prostora da nas obuzme.

 Posmatrajući svoju okolinu i kroz rad sa ljudima, posmatrajući i samu sebe, primetila sam da ljudi tako retko i tako malo umeju voleti iz Duše. Mnoge ljubavi koje srećete, o kojima pričate, čak i one koje osećate, to uistinu i nisu.

Da bi Ljubav postala deo nas, ona mora imati slobodan put. Otvorenost Sebe prema drugom biću uvek je potencijalna opasnost na putu prema povredi, no, iskusiti ljubav znači prepustiti joj se potpuno. I sasvim je normalno, zbog materijalizacije fizičkog sveta u kojem živimo i neusaglašenosti fizičke i duhovne dimenzije kolektiva, da ljudi svakodnevno upravo kroz iskustva Ljubavi bivaju povređeni.

Кoliko puta ste doživeli dok slušate kako nakon prekida emotivnog odnosa ili povrede na emocionalnom planu, ljudi odjednom izgovaraju teške reči, optužuju svoje partnere, krive ih za svoja stanja patnje i karakterišu kao izvor boli. Vrlo često slede proklinjanja, želja za osvetom, želja da im se vrati sve loše što su učinili, želja da pate.

Stvara se intenzivna mržnja, gađenje i velika odbojnost. Iza tih reči, naravno, gotovo uvek sledi: "Ja sam voleo / volela, a on / ona su mi vratili na takav način." Problem je što ljudi ne razlikuju ljubav iz Duše, od Ljubavi iz Ega.

Кada smo u stanju Ljubavi sa samim sobom, mi otvaramo svoje prostranstvo prema drugome. Spajamo se i ispreplecu svoje svetove. Sjedinjujemo se u Ljubav. U tim trenucima, delimo svoje Sopstvo s tuđim. Saživimo se s tuđim duhom i telom, umom i vibracijama. Кako je onda moguće da ljudi tako negativno is mržnjom pljuju po nekome sa kim su delili sebe?

Zar nije to ravno pljuvanju prema sebi samome? I onda, u konačnici samouništenja, smeli su nazvati sve to Ljubavlju.

Кao da je reč o nekakvom cirkuskom paketu iz kojeg, kao iz paštete, izleću različite emocije. Jeste to Ljubav, ali ona koja dolazi iz Ega. I ona nema veze sa Ljubavlju koja dolazi iz Duše.

Кada volite iz Duše, bez obzira s kojim bolom bili suočeni, koliko vaše vene bile razderane, koliko vaš glas bio promukao od jecaja, koliko god bili zatučeni na dno postojanja, vi ne umete poželeti zlo drugom biću. I to ne zato što ste vi divni, krasni i moralni, već zato što je Duša ta koja ne ume mrziti. U tim trenucima vi ste svesni da vam Ljubav nije nanela bol, jer ona to ne ume. Ona to ne zna. Njoj je to nepoznato. Zato kad kažu: Ljubav boli, ljudi ulaze u samozavaravanje. Ne boli Ljubav. Boli odbačenost, bole laži, bole prevare, boli izgubljenost, ali sve to nije Ljubav već odsustvo ljubavi. Ljubav ne boli.

Boli sve ono što ona nije. Svako mesto gde je nema. Boli postojanje bez nje, ali ona, ona ne boli. Odsustvo je ono koje stvara bol. Ljubav iz Ega je moderan mit sadašnjice kojim ljudi nadoknađuju svoju potrebu za posedovanjem, realizacijom, vodstvom i vladavinom.

Potrebu za sigurnošću i potrebu za time da budu voljeni, cenjeni i uvaženi. Ljubav iz ega je najčešći oblik ljubavi koju srećete i ona je razaralačka. Ona vas ne uči ničemu, a podgreva u vama sve emocije koje kad se rasplinu, stvaraju dimenziju mržnje. A mržnja, u konačnici, kakve ona veze ima sa Ljubavlju? Nikakve. I kako onda, dijelili sekundu, minutu, sat, mesec, godine ili večnost s nekime, nakon prestanka tog deljenja, možete mrzeti nekoga koga ste voleli?

Možete ako ste voleli egom, ali ako ste voleli iz izvora Duše, onda ste zahvalni što ste u dimenziji nekog svog vremena ipak imali priliku osećati nešto. Pa što god da vam je druga strana i napravila, svesni ste da ono što vam drugi čine ide na teret njihove karme i nema veze sa vama - vaša karma je samo ono kako reagujete na tuđe postupke. A reagovanje mržnjom i negativnim emocijama, znak je da niste voleli. Bila je to samoobmana i zavaravanje kako bi sačuvali sebe od emotivnih povreda, a upravo ste ih tako zadobili. U strahu da volite svim svojim bićem i iz duše, odabrali ste ljubav iz Ega.

Niste podelili Sebe, nego svoje "Ja", a to "Ja" umije itekako stvarati "jauk" bola. Niste ni svesni koliko. Tako snažno i prodorno, uništiti vas može samo Ego. Jer duša, ona je izvor Ljubavi, au izvoru Ljubavi nema ničega patničkog. Eterična svetlost je ono što vam se pruža. Ponekad, kad zatvorite oči ... Ugledate taj Put. Neka on ovog puta ne bude Mržnja.

Sanja Paraminski