Veruj u pravu sebe
Veruj u pravoga sebe
Upravo onu autentičnu, nesavršenu sebe.
Upravo onog autentičnog, nesavršenog sebe.
Jer upravo to nesavršenstvo čini tvoje savršenstvo.
Život je škola, put, učenje, rast, padanje, dizanje. Život je i tuga i strah, slabost i snaga. Život je poverenje, ljubav i sklad.
Svaki čovek putuje svojim putem, prelazi svoje prepreke, gradi svoje mostove, svoje staze. Koliko puta želimo preskočiti, zaobići, prespavati baš taj deo našega puta? Koliko puta smo nesvesni sami sebe na tom svom putu? Kao da nismo tu, kao da to nije naš put. Pa opet prebrodimo ga upravo mi. Koliko puta bi hteli biti netko drugi na tom delu puta, pa opet prođemo taj put upravo mi ovakvi kakvi jesmo, upravo nesavršeno-savršeni, upravo svoji. Jel’ možemo biti išta drugo nego svoji, upravo takvi kakvi jesmo, danas ovakvi , sutra možda drugačiji?
U svim svojim promenama, možemo biti samo ono što jesmo. I upravo je u tome čar da putujemo sa sobom.
Veruj u pravu sebe, veruj u pravoga sebe, jer samo ti možeš proći taj svoj životni put. Jer samo ti možeš graditi svoje staze i svoje mostove. I kad se ponekad ti mostovi uruše, a staze izgube svetlo, to je tvoj put na kojem se mostovi mogu urušiti, a staze izgubiti svetlo, ali ti ne možeš izgubiti sebe. A to sebe kad se mostovi poruše, a staze izgube svetlo, izgradi nove mostove i zapali novo svetlo, jer to sebe zna kako živeti svoj put.
Putevi se isprepliću, dotiču, spajaju pa razilaze. Svi smo mi deo nečijeg puta, gradimo ili rušimo neke tuđe mostove, neke tuđe staze. Neki drugi su deo našega puta, grade ili ruše naše mostove, naše staze. Naše sebe je deo nekih drugih sebe, drugi sebe su deo naših sebe.
Verujući u pravu sebe, verujući u pravoga sebe osvetljavamo naš put…. a svetlo nema granica.
Zato putujmo svojim putem, svojim stazama, s ljubavlju, s poverenjem,
Verujući u pravoga sebe,
Verujući u pravu sebe.
-Vanja Štrmelj