Bahove kapi Dragana Beograd

Čuvaj se. Svaki put kada, sazrevajući, budeš htela promeniti nešto što je pogrešno u ono što je ispravno, ne zaboravi da prvu revoluciju treba izvesti u sebi samoj, prvu i najvažniju. Boriti se za jednu ideju, a nemati ideju o sebi, jedna je od najopasnijih stvari koje se mogu dogoditi.

Svaki put kada se osetiš izgubljenom i zbunjenom, pomisli na drveće i seti se kako ono raste. Ne zaboravi da jedno drvo s velikom krošnjom i malim korenjem iščupa prvi nalet vetra, dok kroz drvo s mnogo žila i malom krošnjom i sokovi jedva protiču. Korenje i krošnja moraju rasti zajedno; moraš biti istovremeno u stvarima i iznad njih, samo tako ćeš moći ponuditi hladovinu i zaklon, samo tako ćeš se, kad za to dođe vreme, okititi cvetovima i plodovima. (“Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa učinio… I shvatit će, kad-tad, da ne zna što je hlad.” )

I kada se pred tobom otvore mnogi putevi, a ti ako ne budeš znala kojim da kreneš, nemoj poći bilo kojim, nego sedi i pričekaj. Diši duboko i s poverenjem u sebe, onako kako si disala onog dana kada si došla na svet; ne dozvoli da ti nešto odvuče pažnju; čekaj, i dalje čekaj. Budi mirna, ćuti i slušaj svoje srce. Kad čuješ njegov glas, ustani i idi kuda te ono vodi.”

( Suzana Tamaro – Idi kuda te srce vodi )