Bahove kapi Dragana Beograd

U psihologiji postoji termin koji  zovemo unutrašnje biće. To je mesto neopisive lepote i tihe radosti, mira, blaženstva i ljubavi koja večno greje. Stići na njega možeš u svakom trenutku, ne preduzimajući ni jedan jedini korak, to je mesto prema kojem, da bi ga pronašao, ne moraš hodati, voziti se, leteti, trčati ili raditi bilo što, I ako možeš i sve to zajedno, dolazak na to mesto nije uslovljeno fizičkim kretanjem, to je mesto na koje se jednako uspešno može doći i nedolaženjem.

 No bez obzira što nužno ne uključuje kretanje i što nema jednog jedinstvenog puta do tamo, to je ipak jedno od najvećih putovanja u svačijem životu, putovanje razumevanja i prepoznavanja sebe. Jedini uslov koji je potrebno ispuniti i ono što je istinski važno pre nego što kreneš na to putovanje bez puta, je da iza sebe ostaviš teret koji nosiš, teret osude, prepotentnosti, ponosa, brige, nepoverenja i straha. Ostavi komplikovane i ucrtane modele ponašanja spoljneg sveta, zaboravi ono što je neko drugi rekao i doživeo i put kojim je prošao. Budi svetlo samom sebi! Sve što ti je potrebno na tom putovanju je da se vodiš kompasom svoje intuicije i otvoriš se onome čudesnome, svetome, mističnome, onome što ne razmišlja, što ne čeka na odaziv i dopuštenje “racionalnog”, ono što te doziva iznutra da napraviš taj “skok vere” bez obzira kakve predrasude tvoj um imao o tome, jer to je “mesto” kraj uma i logike. A kad se nađeš tamo, shvatićeš odjednom, da ne postoji to tamo i da ono nikada nije ni postojalo osim kao ideja u tvom umu, nego da je to “tamo” oduvek, jedino i uvek baš OVDE I SADA!

 Utišaj brige i shvatit ćeš – život je savršenstvo lepote. SVE VEĆ JESTE SAVRŠENO I PREDIVNO U SVOJOJ POTPUNOSTI KAO TAKVO SAMO PO SEBI. Ništa tu ne treba menjati, ništa ne treba popravljati ili spašavati, osim svog vlastitog neznanja. Jedino što to savršenstvo čini prividno nesavršenim je isključivo naša nesposobnost prepoznavanja i shvatanja te jednostavne istine i umesto toga očekivanje nečeg drugačijeg, nečeg nesvakidašnjeg. A sve što nam je zapravo potrebno da bismo mogli uvideti tu jednostavnu i očiglednu istinu, je da se ostavimo svojih komplikovanih ideja i unapred stvorenih očekivanja o onome što bi i kako trebalo biti i da umesto toga jednostavno budemo s lepotom onoga što jeste!

Samospoznaja nije dostizanje savršenstva, nego prepoznavanje onoga što već jeste savršeno kao takvo. Put prema sebi je put prema ovde. Kako možeš krenuti prema onamo gde već jesi? Ne trebaš ići nigde, samo prepoznati da si već tamo gde trebaš biti! To je zaista tako jednostavno. Život je jednostavan, stvarnost je jednostavna. U onome što je komplikovano nikada nećeš pronaći istinu. Sve što je komplikovano nije prirodno jer proizlazi iz sumnje i straha i zahteva razmišljanje. 

(izvor: novavizija.blog )