Bahove kapi Dragana Beograd

Čekate li iz navike? Koliko vremena u životu provodite čekajući? Ono što nazivam »čekanjem u užem smislu« jeste čekanje u redu na pošti, u prometnoj gužvi, u luci ili da neko stigne, da završite posao i tako dalje. »Čekanje u širem smislu« je čekanje odmora, boljeg posla, da deca odrastu, u istinu smislenog odnosa, uspeha, novca, da nekome budete važni, da se prosvetlite. Nije neuobičajeno da ljudi celi život čekaju kako bi počeli živeti.

Čekanje je stanje uma. To u osnovi znači da želite budućnost, a ne želite sadašnjost. Ne želite ono što ste dobili, nego želite ono što niste dobili. Sta god čekali, nesvesno stvarate unutrašnji sukob između onoga što jeste sada i ovde, gde ne želite biti i projektovane budućnosti koju želite. To uveliko smanjuje kvalitet vašega života, jer time gubite sadašnjost.

Nema ničeg lošeg u tome što težite poboljšati svoju životnu situaciju. Možete je poboljšati, ali ne možete poboljšati svoj život. Život je ono najvažnije. Život je vaše najdublje unutarnje Biće. Ono je već celina, dovršeno i savršeno. Vaše se životne situacije sastoje od okolnosti i iskustava. Nema ničeg pogrešnog u postavljanju ciljeva i težnji za postizanjem. Greška se krije u tome što ciljeve koristite kao zamenu za osećaj života, kao zamenu za Biće. Tada ličite na graditelja koji ne obraća pažnju na temelje zgrade, nego puno vremena provodi gradeći spratove. Jedina tačka u kojoj možete pristupiti svom Biću jest Sadašnji trenutak. Na primer, mnogi ljudi čekaju blagostanje. Poštujete, priznajete i potpuno prihvatate svoju sadašnju stvarnost – ono gde se nalazite, ko ste i što upravo sada radite – prihvatite li potpuno ono što imate, tada ste zahvalni za ono što imate, zahvalni za ono što jeste, zahvalni za život. Zahvalnost zbog Sadašnjeg trenutka i ispunjenost života u Sadašnjem trenutku predstavljaju pravi napredak. Napredak ne može doći u budućnosti. S vremenom će se napredak videti na različite načine.

Ako ste nezadovoljni onim što imate ili ste čak frustrirani i besni zbog onoga što vam sada nedostaje, to bi  vas moglo podstaknuti da se obogatite, ali čak i kad biste zaradili milione i dalje biste osećali unutrašnje stanje nemaštine, a duboko u bitii ne biste bili zadovoljni. Možda ćete iskusiti mnoga uzbuđenja koja vam novac može priuštiti, ali to će doći i proći, a u vama će ostati osećaj praznine i potreba za daljnjim fizičkim ili psihičkim ispunjenjem. Nećete uživati u sebi. Zato sada osećajte lepotu života koja jedina predstavlja pravo bogatstvo.

Odreknite se čekanja kao stanja uma. Uhvatite li sebe kako klizite u stanje čekanja… iskočite iz toga. Vratite se u Sadašnji trenutak. Samo budite i uživajte u postojanju. Ako ste prisutni, nikada neće biti nikakve potrebe da nešto čekate. Sledeći put kad vam neko kaže: »Oprosti što si me morao čekati«, možete odgovoriti: »U redu je, nisam čekao. Stajao sam i uživao, posvetivši se sebi i trenutku života sada.«

Postoji samo nekoliko uobičajenih strategija uma za negiranje Sadašnjeg trenutka koje su deo običnog nesvesnog. Lako ih je predvideti jer su u velikoj meri deo normalnog života: statični naboj trajnog nezadovoljstva u pozadini. Ali što više vežbate nadgledanje sopstvenog unutrašnjeg mentalno-emocionalnog stanja, to će vam lakše biti uočiti kad upadnete u zamku prošlosti ili budućnosti, odnosno nesvesnog i probuditi se iz sna o vremenu u  sadašnji  trenutak.

Iz knjige Eckharta Tollea “Moć sadašnjeg trenutka”»