Bahove kapi Dragana Beograd

Život se prirodno okreće prema stanju veće sreće.

Sve što u životu činimo, činimo zato da bi bili srećniji. Svaki naš izbor motivisan je nadom da će nas upravo odabrano usrećiti, od cipela do životnog partnera.

 Dakle, sreća je cilj života, razlog njegovog nastanka, ovde smo rođeni da bismo bili srećni. Pa, jesmo li sretni?

Bez sumnje, povremeno smo srećni, ali ipak ostaje ogromno vremensko polje iščekivanja sreće. To je ono što nam radi naš um; odgađa sreću, vezuje ju za neko dostignuće i smešta u budućnost.

 Koliko smo puta pomislili; još samo ovo, još samo da završim faks, još samo da nađem posao, partnera ili partnerku, i napokon ću biti srećan. Kako to najčešće završava? Onog časa kad postignemo cilj i uklonimo prepreku između nas i naše sreće, nakon kratkotrajnog uživanja u postignuću - postavljamo novi cilj, sreću vezujemo za novo dostignuće.

 I opet je ona jedan korak ispred nas. Hodamo kroz život kao magarac iz priče, onaj kome je šargarepa bila privezana za štap, i on ju je večno gledao ispred sebe, tako blizu, udaljenu samo za dužinu štapa, i koliko god on koračao prema njoj, ona je uvek bila tu, jednako blizu, jednako udaljena za dužinu štapa i jednako nedostupna.

 Većina nas bar povremeno osvesti činjenicu da stalno nešto iščekujemo sve do kraja života, a tada shvatimo da je taj naš život nekako prošao pokraj nas. Nadajući se, iščekujući, dajući svu pažnju budućoj sreći, izgubili smo sadašnji trenutak, tačku u vremenskom kontinuumu u kojem život jest, jedini trenutak u kojem je sreća moguća.

Dakle, sreća je tamo gde si ti, gde je tvoj život, nikako tamo gde si bio niti tamo gde ćeš biti. Prošla sreća je sećanje na sreću, buduća sreća je nada u sreću, a sreća jest samo sada i ovde. Nijedan, baš ništa van nas samih ne može nas zaista usrećiti. Znati to, prvi je korak ka sreći.

 Ona je već u nama, ušla je u nas sa semenom života, ona jest seme života. Ako trenutno nismo sretni, to samo znači da je taj predivni dijamant prekriven nečistoćom stresa.

Okolnosti u kojima živimo, teška životna iskustva, negativne emocije, naše i tuđe, s vremenom stvore barijeru kroz koju se osećaj sreće zato što jesi, zato što postojiš, taj životni entuzijazam, teško probija.

Šta ti je činiti? Ne zamaraj se dostignućima, ona neće puno pomoći. Već smo pričali o dahu. On će pomoći. Ne postoji ništa tako snažno i uspešno kao dah u borbi protiv stresa, kao uzroka većine oblika odvojenosti od svoje prave prirode.

Polako i neumitno, vežbama disanja skidamo sloj po sloj nečistoće, sve dok se dijamant naše suštine svojim sjajem ne probije u svakodnevnicu. Tada živimo sreću, nezavisno od okolnosti, raspoloženja ili dostignuća.

 Kao i sve u ovoj našoj varljivoj kreaciji, i sreća može imati 3 kvaliteta, ili 3 gune; rajas, tamas i satva.

Rajasična sreća donosi veliku radost na početku, ali se pri kraju gubi u nesreci. Npr, jedenje slatkiša - odlično je sve dok se ne udebljamo i pokvarimo zube.

Tamasična sreća je nesreća i na početku i na kraju, npr. Teroristička delatnost-terorist je srećan jer nešto čini za svoj narod, ali deluje iz besa i mržnje, i uzrokuje bol.

Satvična sreća iziskuje nešto napora na početku, ali dovodi do velike sreće na kraju.

 Takvo je vežbanje joge - u početku nije lako savladati položaje i prisiliti se na svakodnevno vežbanje, ali s vremenom uživamo u promenama i poboljšanju celog sistema.

Izvor: indigo-svijet.hr