Bahove kapi Dragana Beograd

Onaj neopisiv osećaj kao da nekoga znamo bar deset godina, a tek smo se upoznali. Snažna, pomalo iracionalna, čak i zastrašujuća privlačnost prema nekoj osobi može nas iznenaditi, jer o tome niko svesno ne razmišlja, to su stvari koje se jednostavno dogode na duhovnom nivou.

Možda bi tačnije bilo reći da smo se prepoznali, a ne upoznali. Ova privlačnost, uz koju često ističemo prilog "neverovatno", može se manifestovati ili mešati sa romantičnom ili seksualnom privlačnošću, no u isto vreme nam je jasno da se radi o nečem dubljem.

Кao da nas nešto u našoj srži neodoljivo podstiče na povezivanje sa tom osobom, osećamo se da rezonira sa nekim na vrlo dubokoj, tajanstvenoj nivou, bez mogućnosti potpunog objašnjenja. Кakve li okolnosti na duhovnom nivou mogu izazvati ovakvu povezanost?

Duhovni sporazum

Кada govorimo o prepoznavanju, o osećaju kao da nekoga koga smo tek upoznali zapravo odavno znamo, mi osećamo ispravno, jer zaista srećemo nekoga koga odavno poznajemo, odnosno dušu s kojom smo u jednom ili više prošlih života imali nekakav odnos.

Ako smo prihvatili misao da duše žive kroz nekoliko života, onda je moguće da na duhovnom nivou imamo dogovor s tim drugim dušama kako ćemo zajedno raditi na duhovnom razvoju u ovom životu. Verovatno imamo desetine, ako ne i stotine takvih dogovora, a zavisno o našim životnim izborima, neke od duša ćemo sresti, a neke nećemo.

Prema tome, nije nužno da ćemo sresti ljude sa dušama sa kojima imamo dogovor, no kada ih sretnemo, osetićemo duboko prepoznavanje.

To je kao da imamo zakazani sastanak, duhovni ponovni susret kojeg ne možemo sa sigurnošću da prepozna, samo osećamo da je to nešto veliko, nešto suvislo, nešto što se događa na dubljem nivou. I ostajemo zapanjeni ...

Izraz da svako u svetu ima svoju srodnu dušu, samo je treba pronaći, je zapravo tačan, no to se ne odnosi samo i isključivo na ljubavni odnos i na samo jednu srodnu dušu. Čak i da je ljubavni odnos u pitanju, duhovni dogovor se ne mora odnositi na dugoročni, doživotni ljubavni život.

U nekim slučajevima ljudi će doći i otići iz naših života, biće možda kraće vreme, ali i ti susreti imaju svoj zato na odgovor zašto. Iz nekih razloga, u koje svako od nas može proniknuti, i takvi će odnosi biti korisni za duhovni napredak.

Biće tu i odnosa drugačije prirode, poput prijateljstava ili poslovnih i nekih drugih odnosa, a zajednička im je bit - neke ljude ćemo u životu sresti zbog dubljih razloga, naše će se duše nastojati naći jer smo s njima, jednom sklopili takav dogovor.

Duhovna sklonost

Može se dogoditi da ćemo osetiti povezanost is nekime za koga nećemo osetiti tu izrazitu duhovnu privlačnost, već neobičnu povezanost, osećaj kao da pripadamo nekoj istoj nevidljivoj zajednici.

To će biti duše koje nismo nikada susreli u bilo kojem prošlom životu te s njima nemamo nikakav duhovni dogovor, duše prema kojima osećamo sklonost. Radi se često o osobama s kojima se osećamo energetski povezani, sa kojima delimo osećaj zajedništva, a zapravo se radi o dušama koje dolaze iz iste grupe duša, odnosno "mesta" odakle duše potiču, što znatno utiče na oblikovanje duše.

Ovaj osećaj sklonosti je poput osećaja prepoznavanja nekoga ko dolazi iz vašeg rodnog grada, ili nekoga ko radi isti posao kao i vi. Taj nas osećaj beskrajno raduje, tako da susret može biti prilično intenzivan, pogotovo ako do tada nismo naišli na duhovne istomišljenike.

Vibracijska podudarnost

Povezanost možemo osetiti iu privlačnosti prema ljudima sa sličnom energetskom vibracijom. Кažemo, privlače nas ljudi koji nešto zrače, a uz osobe sa sličnom energetskom vibracijom se osećamo prijatno. Oni nas verovatno tada još ne privlače na način kako se osećamo kada prepoznamo srodnu dušu, no volimo i želimo biti u njihovom društvu.

Zapravo, upoznat ćemo osobe sa energijom kakvu bismo i sami želeli imati ili kakva nam je potrebna i to će nas tada privući. U njihovoj prisutnosti možemo se prilagođavati njihovoj energiji, a to nam omogućava da učimo, rastemo i menjamo se, što će se manifestovati novim rezultatima u našem životu i što će promeniti naše vlastite vibracije.

Duhovni pokloni

Svesno ili nesvesno, uvek nastojimo izraziti naše duhovne poklone i talente u svom ljudskom postojanju. Izražavajući ih sami sebi, bez prisustva drugih ljudi, nećemo doživeti neki poseban napredak u duhovnom rastu.

Zato biramo izražavati ih u interakciji sa drugim ljudima. Neki će nam ljudi više nego drugi omogućiti da u potpunosti izrazimo svoje darove, te ćemo prema njima osetiti posebnu duhovnu privlačnost. Dobar primer su iscjeljitelji, koje će neodoljivo privlačiti osobe koje imaju bilo kakvih problema, ili učitelji, koje će privući učenici koji su spremni preuzeti njihovo učenje.

Кada osećamo da imamo nešto za dati svetu, drugim osobama, sasvim je sigurno da će nas privući upravo oni kojima je to najpotrebnije. Živeti svoju duhovnu svrhu znači izražavati svoje duhovne poklone, smisao svakog života je kao i uvek, ne samo primanje nego i davanje. Oboje služi u svrhu duhovnog razvoja. Često ćemo zato intuitivno, svojom dušom, osetiti kada ćemo dobiti priliku za izražavanje onoga što imamo za pokloniti. Sve što nam treba je biti svesni svojih duhovnih darova, i njihove svrhe. Oni kojima će biti potrebni će doći, privući će nas i spojiti naše potrebe za davanjem i primanjem.

Tiha duhovna privlačnost

Svi smo sigurno doživeli i odnos s nekom osobom koja nas na početku nije posebno privukla, nije postojala ta duhovna neopisiva privlačnost, no ipak nas uz njih nešto posebno i nedokučivo veže. Bez njih ne možemo, to znamo, a zašto - to nam nije baš jasno.

Čak smo se i pitali kako to da smo s tom osobom u vezi, kakva god da je bila priroda te veze. No, s vremenom nam je to postalo jasno. I te su se osobe u našim životima našle s razlogom, on nam nije bio očigledan na početku, no nakon nekog vremena nam je postalo kristalno jasno. To su naši duhovni vodiči, privlačili su nas polako i strpljivo, zbog obostrane duhovne koristi. Indijanci imaju dobru izreku - duhovi vode duhove u spiritualni svet. Izvan svake sumnje, svi mi trebamo usmeravanje i podršku u životu.

Ova duhovna pomoć dolazi u raznim oblicima, pa iu ljudskom.

Je li povezanost uvek obostrana?

Ne mora biti, nekada u ljudima prepoznajemo ono što smo voleli u nekome drugom, oni nas podsećaju na nekoga do koga nam je bilo stalo u nekom od prošlih života, što će nas naravno privući. No, ovo se često dešava i na ovoj telesnoj nivou.

Preplave nas iznenadni osećaji kada upoznamo nekoga ko nas podseća na osobe od kojih smo fizički odvojeni pa je možda teško razlučiti šta je zapravo u pitanju. Ono što može pomoći je činjenica koju ćemo možda predvideti, a to je da osećaji neće biti uzajamni. Na taj način možemo sa sigurnošću znati da se radi samo o sećanjima na drage i važne osobe, ali i to je na neki način neophodno.

U svakom životu učimo ono što je zaista važno, a to je jedino i uvek - samo ljubav, bez obzira prema kome ili čemu. Podsjećanja na pozitivne osećaje, na privrženost, ljubav i dobrotu su neophodna jer ćemo ih prenositi iu duhovnu sferu drugih života.

Živeti otvorene duše

Budući da se većini ljudi bar jednom dogodila ta situacija neopisive duhovne privlačnosti, teško je zamisliti da nekome nije. No, ako razmislimo kako se danas živi sasvim je logično da postoje ljudi koji nisu ni na jednom nivou svesni nematerijalne strane života. Nemaju vremena od trke za isključivo materijalnim vrednostima - profitom i statusom u društvu.

To ne znači da se u nekome od njih ne nalazi duša kojoj je potreban susret s drugom dušom radi duhovnog buđenja. Postoji puno izreka koje mogu pomoći u smernicama što bi osvješteni ljudi trebali u životu učiniti. Jedna od njih je da slično privlači slično. No u ovom slučaju se ne bi smeli da ograniči samo na to, nego upravo na suprotno. Trebalo bi prići različitima od sebe i upoznati ih, jer nikada ne znamo što njihova duša nosi za nas, niti naša za njih. Druga izreka, koja se često koristi, a da ni ne znamo zaista koje duboko značenje ima, odlično opisuje ono što nam može pomoći.

Кaže se - otvoriti dušu. Šta to zapravo znači? Кada osoba, kako raste, nauči da voli samog sebe, naučit će voljeti i sve ostale, tražiće ljubav u svim oblicima postojanja. Ako s ljubavlju priđemo osobama koje su sasvim suprotne od nas i nađemo način da pred njima "otvorimo svoju dušu" moguće je da ćemo otvoriti vrata njihovih duša.

Možda je to jedna od naših lekcija koje moramo proći. Životne priče i lična iskustva nas stalno uče da verujemo kako si u nekom odnosu bilo koje vrste "nismo bili suđeni". No to nije tačno, svako ko nas je privukao ili koga smo privukli se u kontaktu sa nama našao s razlogom, sve su to lekcije koje moramo proći, a traju koliko je to našim dušama potrebno.

Neke će duše naići same i oboriće nas s nogu kada se najmanje nadamo, neke ćemo dugo čekati, a neke ćemo morati potražiti sami. U svakom slučaju, dobro bi bilo da se vodimo mišlju da nikada ne znamo što se u kome krije. Zato treba da žive otvorene duše i verovati instinktu kada imamo neke neobične osećaje. Oni su tu sa razlogom.

7

-Irena Dujmušić Portalosuma.com