+381-62-17-97-437
Briga je nepotrebno zlo, kada je u pitanju vaše mentalno zdravlje. Bahove kapi su dobra podrška, i pomožu da se oteraju brige iz naše glave. Odlične su protiv opsedajućih misli. Unose red, spokoj i tišinu.
Neki smatraju da je to jednostavno loša navika koja se može odbaciti s praksom. Neki misle da briga može poslužiti svrsi, jer može pomoći mozgu da uči iz prošlih iskustava i pripremi se za nova iskustva. Bilo dobro ili loše, briga okupira naš mozak, fokusirajući se na neizvesnu budućnost koju ne možemo predvideti.
Rečeno je da je depresija fokusiranje na prošle događaje koje bi voleli promeniti, a briga je usmerena na buduće događaje nad kojima nemamo kontrolu.
Takođe se može reći da kada brinemo – fokusiramo se na budućnost nad kojom mislimo da nemamo kontrolu, kada zapravo želimo preduzeti mere kako bi se pripremili za ono zbog čega brinemo.
U ovom članku ćemo razmotriti aktivne načine na koje možete trenirati vaš mozak da zaustavite brigu.
Kako trenirati vaš mozak da prestane brinuti
1. Zaustavite brigu zapisivanjem stvari koje vas brinu
Kada trenirate svoj mozak da prestane brinuti, ova tehnika se smatra najvrjednijom. Ako vas vaš mozak drži budnima tokom noći i stalno razmišljate o nečemu, stavite to na papir ili zapišite u elektronskom obliku.
Na taj način omogućit ćete vašem mozgu mentalni uzdah olakšanja, jer više nema potrebe da troši energiju pokušavajući se setiti tih podataka. Ako brinete o tome što ćete poslužiti prijateljima na zabavi, napišite: ‘Što poslužiti?’.
Zapisivanje je takođe način da vašem mozgu date do znanja “Ovo je dovoljno važno da se zapiše”. Vaš mozak je sada upozoren da stavi resurse u rešavanje ovog problema, umesto da brine.
Zašto to zapisati? Istraživači sada imaju dokaz da hronično zabrinuti ljudi mogu postati oni ljudi koji hronično izbegavaju probleme.
Naučnici u časopisu „Anxiety, Stress & Coping“ dali su zadatak zabrinutim osobama da zapišu tri moguća ishoda situacije za koju su zabrinuti, a zatim su analizirali njihove odgovore i tražili praktična rešenja.
Obe studije su pokazale obrnutu vezu između stepena brige i konkretnosti: Što su ispitivane osobe više brinule o određenoj temi, sadržaj njihovog elaborata sa rešenjem problema je bio manje konkretan.
Rezultati dovode u pitanje tvrdnju da briga podstiče bolju analizu problema. Umesto toga, potvrđujuje se da je briga reakcija izbegavanja rešavanja problema.
2. Meditirajte kako bi mozak oslobodili od briga
Meditacija vam može pomoći u treniranju vašeg mozga da prestane brinuti. Istraživači u časopisu „Psihosomatska medicina“ proučavali su učinke meditacije i otkrili da je meditacija posebno dobra za smanjenje anksioznosti i brige.
Iako neki ljudi veruju kako nemaju vremena za meditiranje, meditacija je jednostavna kao što je jednostavno zatvoriti oči na 30 sekundi ili duže. Čin izbora isključivanja izvora stresa je aktivan korak u treniranju mozga da prestane brinuti.
Nekoliko trenutaka u kojima svesno odabiretbodili od brigae izbeći bilo kakvu neprirodnu buku u vašem životu će vam omogućiti da se fokusirate na ono što je najvažnije za vas, sada i u budućnosti.
Zabrinutost se može pojaviti dok meditirate – i to je normalno. Oni koji su savladali veštinu treninga mozga da prestane brinuti preporučuju posmatranje tih zabrinjavajućih misli kao što posmatramo oblake na nebu na vetrovitom danu.
3. Vežbajte kako bi trenirali svoje telo i mozak da prestane brinuti
Briga je način na koji vaš mozak uči preživeti odlučivanjem hoće li se boriti ili bežati.
Ako tigar skače na vas, možete odmah osetiti navalu adrenalina, a ta reakcija straha je ista stvar koja se događa s vašim telom kada brinete, samo na mnogo nižoj skali tokom dužeg vremenskog razdoblja.
Isto istraživanje u časopisu „Psihosomatska medicina“ otkriva da je vežbanje, s druge strane, dobro kada vaše telo oseća simptome anksioznosti, nervozu i nemir.
Ako vaše telo oseća manje fizičkih simptoma stresa, vaš um će to tumačiti da mora manje brinuti jer telo nije u stanju povećane uzbuđenosti.
Vežbanje daje telu sekundarni razlog za ubrzani rad srca i znojenje, koje možemo osetiti u manjoj količini kada smo zabrinuti.
Vežbanje može pomoći u snižavanju krvnog pritiska, što je još jedan fizički simptom stresa u telu. Ako možete prepoznati kada postajete zabrinuti, idite na šetnju u trajanju od 5-10 minuta, ako je moguće. Fokusirajte se na lepotu prirode i zvukove u prirodi. Usredsredite se na pokrete svog tela i disanje.
Ne brini! Budi sretan…
