Bahove kapi Dragana Beograd

Mnogi stres smatraju patološkim stanjem, odnosno ljudskim odgovorom na psihološke, socijalne i radne pritiske ili pritiske okoline.

No, stručnjaci za stres to smatraju samo delimično tačnim.

Suprotno uvreženom mišljenju, stres nije samo živčana napetost ili posttraumatska posledica, a nije niti nešto što pod svaku cenu treba izbegavati.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) usvojila je sledeću definiciju stresa:

“Stres je reakcija organizma na bilo koje nadražaje koji mu nisu svojstveni.”

Stres i njegove posledice

Gore navedena definicija stres ne prikazuje nužno u negativnom kontekstu.

Stres može biti povoljan ako nas motiviše na delovanje i podstiče da povećamo kvalitet naših aktivnosti.

Postoje razni pristupi fenomenu stresa.

Jedan od njih stres smatra reakcijom, a ne uzrokom.

Ovaj pristup stres opisuje kao stanje tela koje je izloženo pritisku do granica izdržljivosti, a ponekad čak i preko njih, poput komada metala izloženog velikom pritisku.

Drugi pak stres određuju kao uzrok koji proizvodi navedeni pritisak.

Stres takođe može biti i subjektivno iskustvo povezano sa psihološkim i emocionalnim stanjem.

Savremena istraživanja pokazuju kako je stres prirodan i sastavni deo života.

Ljudima je potrebna točno određena količina stresa – baš kao što neko jelo zahteva tačno određene začine da bi bilo ukusno.

Svakoj osobi potrebna je određena količina stresa kako bi ga mogla pozitivno i zdravo upotrebiti, dok potpuni nedostatak stresa, ustvari, znači smrt!

Ipak, preterane količine stresa su loše za naše zdravlje.

• Stres je razlog ranijeg odlaska u penziju, nesreća pri radu te uzrok mnogih psiholoških i fizioloških komplikacija.
   
• Stres djeluje na imunološki sistem te prouzrokuje razvoju infekcija, alergija i ozbiljnijih bolesti.
   
• Stres uteče i na probavni sistem te stvara okolnosti koje pogoduju razvoju čireva, katara debeloga creva, zatvora i dijabetesa.
   
• U skeletno-mišićnom sistemu stres može izazvati bolove u leđima, napetost, glavobolju i artritis.
   
• Stres takođe utiče i na kardiovaskularni sistem te pridonosi srčanim udarima, hipertenziji i migrenama.

Odgovor na stres - model “borbe ili bega”

Stručnjaci smatraju kako svaka situacija u kojoj se pojedinac mora psihološki prilagođavati i promeniti vlastiti način ponašanja - izaziva stres.

Raspon takvih situacija je širok i kreće se od malih svakodnevnih poremećaja do situacija kao što su ozbiljna bolest, smrt voljene osobe ili razvod braka.

U takvim okolnostima, reakcije na stres uključuju specifične i mjerljive psihološke promjene:

• ubrzan rad srca
• povišen krvni pritisak
• ubrzano disanje
• znojenje
• povećanje dotoka krvi u mišiće

Ove se promene najčešće događaju po koordiniranom i integriranom modelu nazvanom “reakcija borbe ili bega”.

Tim modelom organizam se priprema rešiti preteću situaciju na jedan od dva potpuno suprotna načina - hvatanjem u koštac s njom ili pak begom od nje. Mnogi se slažu da je ova reakcija omogućila preživljavanje ljudske vrste.

U davna se vremena osoba suočena s pretećom situacijom mogla boriti ili pobeći. Pračovek sigurno nije potiskivao ili u sebi nagomilavao vlastite osećaje i reakcije kada bi ga napala divlja životinja.

No, današnje su preteće okolnosti mnogo neodređenije i apstraktnije te ne pokazuju ništa vidljivo od čega bismo mogli pobeći, ili s čime bismo se mogli boriti.

Kao rezultat toga, ljudima danas nedostaje “izduvni ventil” kojeg bi po potrebi koristili i izbegli potiskivanje osećanja.

Ako osoba često reaguje “borbom ili begom”, a nije se sposobna boriti niti bežati (tj. nositi sa situacijom) – to će rezultirati hroničnim stresom koji može izazvati bolest.

Oslobodite se stresa meditacijom i opuštanjem

Meditacija je takođe jedna od čestih metoda oslobađanja od stresa.

Postoje razne vrste meditacije, a neke od njih, uz oslobađanje od stresa, pružaju i duhovnu dobrobit.

Čitav se telesni metabolizam tokom meditacije primetno usporava.

Tako se, na primjer, usporava disanje i rad srca, stabilizuje dotok krvi u mišiće te opada krvni pritisak.

Ova praksa se postiže kombinacijom više tehnika ponašanja koje se temelje na:

• zapadnim metodama opuštanja
• istočnjačkim meditativnim praksama

Lekar Benson navodi kako se ova tehnika sastoji od četiri osnovna elementa: mirna i tiha okolina, udoban položaj, ponavljanje jedne te iste reči, rečenice ili molitve te pasivnog stava oslobođenog misli.

Ova tehnika je korisna pri smanjivanju postojećeg stresa, no koristi se i terapijski kod lečenja bolesti povezanih sa stresom te pomaže u njihovoj prevenciji.

Pomoć pri otklanjanju stresa
 

• Redovito izvodite zdrave telesne vežbe.
   
• Negujte vaš stav verovanja. Slab, protivrečan ili nesavršen stav verovanja mogući je uzrok mučnog stresa. Ako se vaš stav verovanja temelji na vrednostima te ako je snažan, utemeljen i zreo, probleme sa stresom osetit ćete retko, a možda nikad. No, ako ste neprestano pod stresom ili želite pomoći drugoj osobi koja ima problema, preispitajte vaš i njezin stav verovanja. Postavite sledeća pitanja: Ko sam ja? Koji je cilj mog života? Što je važno? U što verujem?
   
• Budite iskreni i pravedni u odnosima. Dvoličnost i nepoštenje mogu izazvati probleme povezane sa stresom.
   
• Pobrinite se da ne nosite posao kući prečesto. Ako vam se to dešava pokušajte uzeti koji slobodan dan.
   
• Redovito meditirajte.
   
• Uredan život svodi stres na minimum. Organizujte i uredite vlastiti život i podstaknite druge da učine isto.
   
• Vaše telo i um progovaraju na razne načine. Osluhnite što vam govore. Nemojte čekati da bude prekasno. Čim osetite prve znakove stresa, odmah napravite odgovarajuće promjene.

( alternativa-za-vas.com )