Bahove kapi Dragana Beograd

Često ćete čuti druge kako govore: “Ja stvarno imam opsesivno-kompulsivni poremećaj, stalno čistim!” ili “Možda sam bipolarna, jer mi se raspoloženje stalno menja”. Ovakve stvari uopšte nisu za ismejavanje i nisu nimalo bezazlene. Međutim, problem nastaje kada se nedovoljno razume suština poremećaja. Postoji čak deset poremećaja ličnosti koji obuhvataju navedene, ali i neke druge koje ne znamo prepoznati.

Kako bi se na što bolji i adekvatniji način pristupilo lečenju poremećaja, potrebno je prepoznati ih. Nekada se radi o porodičnoj prošlosti koja utiče na vaše psihičko zdravlje, ali ne mora nužno značiti da ćete imati poremećaj ako ga je neko od vaših članova porodica imao. Ono što znači je da imate povećan faktor rizika.

Osobe koje pate od graničnog poremećaja ličnosti mogu sasvim normalno funkcionisati, ali i svakodnevno se suočavati sa naizgled nepostojećim problemima. Neke od njih mogu čak provesti čitav život ne znajući da boluju, jer nisu u stanju prepoznati simptome. Međutim, postoje alarmantni znakovi koji vas mogu uputiti na granični poremećaj ličnosti. A evo i koji su.

• Nizak nivo samopoštovanja. Svi se nekada zapitamo jesmo li dovoljno dobri, ali osobe sa graničnim poremećajem ličnosti konstantno imaju taj problem. Veoma im je lako misliti o sebi kao lošima, a teško promeniti to mišljenje. Ispod toga se kriju strahovi od nekompletnosti i inferiornosti te će zbog toga često kopirati tuđe postupke – zbog lične nemogućnosti da ostvare nešto bolje i drugačije.
• Izbegavanje planiranja budućnosti. Zar se ne vidite negde za pet godina? Ne morate imati tačnu mapu šta i gde radite, ali barem imate okvirni plan i neku ideju. Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti često nemaju bilo kakav plan i izbegavaju misliti o budućnosti. Do toga dolazi, jer nemaju predstavu ni šta trenutno rade sa sobom pa im se čini nerealnim planirati dalje.
• Nedostatak empatije. U životu je neophodno biti u stanju sagledati sebe iz drugog ugla, ali i biti empatičan. Osobama koje imaju granični poremećaj ličnosti to teško polazi za rukom. Ne shvataju važnost emocija i njihovog uticaja na druge ljude pa često izbegavaju i same ulaske u emotivne veze.
• Haotične veze. Osobama koje imaju granični poremećaj ličnosti veliki problem predstavljaju emotivne veze i zato se one često nalaze u haotičnim odnosima u kojima ih neko iskorištava ili one to rade. Nekada se radi o psihičkom, fizičkom, ali i materijalnom iskorišćavanju. U većini slučajeva traže partnere koji će im popuniti praznine iz detinjstva, što često vodi u nezdrave odnose. Iz straha da izgube partnera, često ga samo udalje od sebe. U odnosima sa porodicom i prijateljima idu iz krajnosti u krajnosti pa ih nekada izrazito vole, a nekada ne žele imati ništa sa njima.
• Naglašena anksioznost. Svi smo mi s vremena na vreme anksiozni, ali osobe sa graničnim poremećajem ličnosti konstantno žive u nervozi, strahu i panici. Emocije im variraju od izražene osetljivosti do zaleđenosti. Imaju neopisivu potrebu da budu potrebne i voljene, što ih dodatno iscrpljuje. S obzirom na to da nisu u stanju kanalisati svoje emocije, nekada ih izražavaju na eksplozivan i neprikladan način.

• Konstantni strah od napuštanja. Strah od samoće, odbacivanja i napuštanja najveći je pokazatelj da neko pati od graničnog poremećaja ličnosti. Dodatni simptomi toga su ljubomora, paranoje, konstantna proveravanja i sumnja. Ovaj oblik nesigurnosti može da vodi u još ekstremniju situaciju, a to je manipulativno ponašanje. Zato će te osobe često koristiti fraze kao što su: “Ako me ne nazoveš kad sam rekla, uradiću nešto sebi”. Iz očajničke želje da zadrže partnera (ili neku drugu blisku osobu), radiće sve moguće samo kako ne bi bile same.
•  Najveća greška prilikom dijagnostifikovanja poremećaja ličnosti jeste zamena za hroničnu depresiju. Ona jeste zajednička za obe bolesti, ali ima drugačije simptome. Kod graničnog poremećaja ličnosti dolazi do dubljih i izraženijih emocija koje vode ka mislima da ništa nema smisao na ovom svetu.
• Česte promene raspoloženja. Iznenadne i nagle promene raspoloženja jedan su od pokazatelja da osoba pati od graničnog poremećaja ličnosti. Nekada se to meša sa bipolarnim poremećajem, ali u ovom slučaju promene raspoloženja traju duže. Osim toga, osobe koje imaju problem graničnog poremećaja ličnosti često preuveličavaju stvari i traže razlog za raspravu, čak i kada ga nema. Preteruju u svojim reakcijama i menjaju raspoloženje od sreće do tuge.
• Nekontrolisani bes. Svima se dešava trenutak ljutnje ili besa, ali reakcije određuju smer u kojem će se odvijati naš odnos sa nekom osobom. Primer toga je ako vaš partner kasni, sasvim je u redu da ste nervozni pa čak ili ljuti, ali ako mu počnete govoriti da ga ne želite više nikada videti, da ga mrzite i optuživati ga, razmislite o čemu je reč. Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti često prebacuju svoje probleme i emocije na druge ljude, skidajući teret krivice sa sebe.
• Nekontrolisani postupci. Osobe koje imaju granični poremećaj ličnosti su impulsivne: ne razmišljaju o tome šta će i kako uraditi, imaju seksualne odnose bez zaštite sa više parntera ili se uključuju u druge postupke koji su rizični po njihovo zdravlje i ukupno blagostanje. Njihov um funkcioniše kao pokvareni motor u telu sa slomljenim srcem. To nekada vodi i do oblika samoranjavanja u potrazi za otklanjanjem bola i patnje. Asocijalnost i dezorijentisanost takođe navode na to.
• Samoubilačke misli. Zadnji, ali i najvažniji pokazatelj da osoba ima granični poremećaj ličnosti jesu ovakve misli. Razlog više da obratite pažnju je i taj što čak 10% osoba koje pate od ovoga u završnici izvrše samoubistvo. Upravo radi svih prethodnih faktora rizika, a koji uključuju impulsivno ponašanje, anksioznost i neplaniranje budućnosti, skloni su tome da veruju kako život nema smisla. Zato će pomisliti da je jednostavnije ubiti se, nego ustati iz kreveta i ovoga jutra.

Dakle, imate li granični poremećaj ličnosti? Odgovor je potvrdan ukoliko se identifikujete u dva od ponuđenih faktora:

• nisko samopoštovanje
• izbegavanje planiranja budućnosti
• nedostatak empatije
• haotične veze.

Ista je stvar i ako se pronalazite u sledeća četiri simptoma, od kojih je bar jedan nekontrolisani bes, impulsivnost ili podložnost preuzimanja radnji koje su rizične po zdravlje i blagostanje:

• izražena anksioznost
• strah od napuštanja
• depresija
• česte promene raspoloženja
• nekontrolisani bes
• impulsivnost
• preuzimanje rizika.

Ako još uvek niste sigurne, posavetujte se sa doktorom. Primarni oblik terapije je psihoterapija, bez lekova i alternativne metode.. Zato se nemojte plašiti zatražiti pomoć, jer nikada nije kasno da počnete terapiju i nema razloga da se zbog toga stidite. Gledajte na to kao na još jednu životnu bitku, koju možete dobiti uz pomoć drugih.

Autor: minimagazin.info