Bahove kapi Dragana Beograd

Anksioznost  se definiša kao stanje nelagode i straha od neizvesnosti  ili iracionalni loš predosećaj. Javlja se kada se preterano brinemo. Drugim rečima, ona nije nešto što postoji samo po sebi. Kada počne negativno uticati na vaš svakodnevni život, govorimo o poremećaju anksioznosti.

Uzrok

Neki naučnici tvrde da ona nije uslovljena biološki, niti genetski, ali neka istraživanja pokazuju suprotno. U popularnoj kulturi već je poznato da anksioznost može biti deo porodičnog genetskog nasleđa i može  je podstaknuti određena trauma.

No zbog toga što je svako povremeno teskoban, mnogi anksioznost ne smatraju medicinskim, biološkim, hemijskim ili genetskim problemom. Anksioznost kao stanje nesigurnosti i straha, koji proizlazi iz očekivanja realnog ili izmaštanog pretećeg događaja, često šteti svakodnevnom fizičkom i psihičkom funkcionisanju.

Uz to, ona može uticati na strukturalne promene u nervnim ćelijama i njihovoj funkciji te tako uzrokovati razvoj drugih psihičkih poremećaja. Iako je svako ponekad teskoban, kada takva “zabrinutost” počne ozbiljno narušavati normalno funkcionisanje, tada govorimo o anksioznom poremećaju.

Simptomi anksioznosti

Preterana zabrinutost fiziološki, psihološki i emocionalno proizvodi teskobu koja obuzima celi organizam. Anksioznost telo dovodi u stanje stresa te su simptomi anksioznosti zapravo simptomi stresa. Ovo su samo neki od njih:

• ukočenost i trnci po celom telu,
• vrtoglavica,
• bol u prsima,
• glavobolje,
• napetost u vratu,
• nervozni želudac,
• pulsiranje u uhu,
• osetljiva koža
• hladnoća ili vrućina,
• suva usta,
• mučnina,
• kratak dah,
• probadajuća bol u licu,
• ubrzani puls,
• pojačano znojenje,
• slabost u nogama,
• nemirnost,
• opsesivno razmišljanje
• osećaj gubitka kontrole
• izbegavanje uobičajenih životnih situacija,
• nemogućnost odmora,
• problemi sa spavanjem.

S obzirom na to da je svaka osoba hemijski jedinstvena, vrsta, broj, intenzitet, trajanje i učestalost  tih  simptoma razlikuje se od osobe do osobe. Na primer, jedna osoba može imati samo nekoliko blagih simptoma, dok druga može imati sve simptome anksioznosti i to vrlo snažnog intenziteta.

Većina simptoma anksioznosti slično se manifestira i kod žena i kod muškaraca, ali postoje neke razlike. Jedna od njih vezana je uz  lučenje hormona stresa u krvotok  kojim anksioznost priprema telo za trenutnu reakciju. Zbog toga anksioznost vrlo često  snažnije utiče na žene.

S obzirom na to da hormoni stresa utiču na druge hormone, žene mogu doživjeti širok raspon osećaja i simptoma, posebno kada se simptomi anksioznosti udruže sa simptomima vezanima uz  mesečni ciklus. Isto vredi za drugo stanje, odnosno  trudnoću i menopauzu.

Osnovni tipovi anksioznog poremećaja

Napadi panike i panični poremećaj

Napadi panike  ili anksioznosti su epizode intenzivnog straha i teskobe. Često se javljaju iznenada. Ponekad je njihov uzrok očit, na primer kada se nađete u neposrednoj opasnosti ili bezizlaznoj situaciji. U drugim slučajevima, može se činiti da razloga nema.

Napadi panike i njihovi simptomi mogu potrajati nekoliko trenutaka, ali i nekoliko sati. Tokom napada, većina se ljudi oseti kao da gubi kontrolu te se prepusti strahu ili strepnji propraćenoj nagonom za beg, a mnogi misle da će umreti, odnosno da se ne radi o napadu panike već infarktu.

Opšti anksiozni poremećaj

Svi smo zabrinuti s vremena na vrijeme. Međutim, ljudi koji pate od opšteg anksioznog poremećaja brinu o mnogim stvarima, često i u velikoj mjeri. OAP ne znači da je vaš tip anksioznosti gori od drugih, ali znači da se brinete o više toga i to češće.

On često dolazi u paru s paranojom i fobijama koje uslovljavaju  oprezan pristup. Obično je propraćen i drugim mentalnim oboljenjima, kao što su bipolarni poremećaj  ili  depresija.

Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OCP)

Opsesivno-kompulsivni poremećaj  opisan je kao stanje neželjenih misli i dela koje se čini teško, pa i nemoguće zaustaviti. Primer tog razmišljanja je ideja da ćete, ako jedan ritual ponovite više puta, biti sigurni. Uobičajeni rituali uključuju dodirivanje stvari nekoliko puta, neprestano brojanje predmeta i kretanje unutar određenih linija.

Socijalna fobija (društvena teskoba)

Oni koji pate od socijalnog anksioznog poremećaja žive u neprestanom strahu od onoga što ljudi možda misle o njima i/ili kako bi ti ljudi mogli reagovati na njih. Strah od odbijanja je glavna briga za socijalno anksiozne. Oni se uglavnom bore sa slikom o sebi i vlastitim manjkom  samopouzdanja.

Post-traumatski stresni poremećaj (PTSP)

Karakteristične za ovaj poremećaj su snažne, teskobne i uznemirujuće reakcije na traumatski događaj iz prošlosti. Sećanja, retrospekcije i noćne more mogu se činiti vrlo stvarnima i izazvati taj niz nekontroliranih reakcija.

Mnogi ljudi koji se bore s PTSP-om osećaju se nemoćnima kada je u pitanju zaborav. Neki kažu da je imati PTSP  slično kao imati napad panike.

Selektivna mutavost ili nemost

Ovo je poremećaj  čest kod dece u školsom uzrastu. Manifestuje se kao iznenadna nemost u slučajevima kad treba govoriti. Može se dogoditi u određenim situacijama u školi, ali i kod kuće s članovima uže porodice. Ona vas kasnije u životu može ometati na poslu i u socijalnom funkcionisanju.

Fobije

Svatko se boji nečega. Fobije su, međutim,  sveobuhvatni ekstremni strahovi. Najčešći i uobičajeni su strah od visine, zatvorenih i skučenih prostora, pasa, zmija, pauka, padanja ili letenja……

Kako lečiti anksioznost?

Postoje mnoge mogućnosti kad je u pitanju lečenje teskobe:

• lekovi – antidepresivi, antiepileptici, antipsihotici i drug lekova za ublaživanje simptoma anksioznosti;
• psihoterapija – proces u kojem obučeni stručnjaci za mentalno zdravlje kroz razgovor pomažu ljudima da se nose sa svojim poremećajem;
• kognitivno-bihevioralna terapija – posebna vrsta psihoterapije u kojoj osoba uči kako prepoznati promene u obrascima vlastitog ponašanja koji dovode do uznemirenosti i teskobe;
• promena načina života – vežbanje i zdrava ishrana, eliminacija poroka, primarno alkohola, droge i cigareta, a zatim kofeinskih napitaka.

Istraživanja su pokazala da je najbolji tretman za anksiozni poremećaj kombinacija promena načina života i kognitivne bihevioralne terapije. Ona je posebno uspešna kada je terapeut koji vodi terapiju i sam pobedio ili se još uvek bori s nekim anksioznim poremećajem.

Njihovo iskustvo je vredna imovina u procesu oporavka. No na ovaj put ipak krećete sami. Odlučiti se na vlastito izlečenje prvi je korak u rešavanju tjeskobe. Započnite još danas!

( Vanja Babić )