Bahove kapi Dragana Beograd

Strah sa kojim se nismo suočili oduzima nam životnu radost, pretvara nas u svoje zatvorenike i ugrožava naše zdravlje, postajući ozbiljan faktor rizika za srčani udar, dijabetes ili rak.

Lissa Rankin je lekar, pisac, predavač i osnivač Instituta za celokupno zdravlje.

U području nenog interesa je spoj znanja i duhovnosti i buđenje svesti, prvenstveno o strahu, a u svrhu samoisceljenja.

Autorka je brojnih naučnih radova i knjiga među kojima su najpoznatije Um iznad medicine i Lek za strah.

U prvoj knjizi govori o tome kako se snagom uma i promenom razmišljanja sami možemo izlečiti, a u drugoj otkriva kako prigrliti vlastiti strah i pretvoriti ga u saveznika.

Nakon što je shvatila da u mnogim situacijama ne može pomoći svojim pacijentima, jer je spoznala da oni to moraju sami učiniti, napustila je lekarski poziv i postala life coach.

Fiziologija straha

Sigurno vam je dobro poznata situacija kada se pojavi loša misao, na primer: Bojim se da ću se teško razboleti.

I onda tu misao stalno vrtite u glavi, ne znajući da tako zapravo samo hranite, odnosno pojačavate svoj strah.

Nezavisno o tome preti li vam stvarna opasnost ili ne, nakon takve misli u vašem se mozgu pokreće amigdala– svojevrsni centar za strah, koji proizvodi stresnu reakciju u telu.

*  Amigdala, deo mozga odgovoran za ispoljavanje i doživljavanje emocija:  U amigdali se “obrađuju” informacije koje dobijaju emocionalnu važnost, pa zahvaljujući njoj osećamo i doživljavamo ono što nam se događa.

U telu se luče hormoni stresa kortizol, adrenalin i noradrenalin, koji telo pripremaju za situaciju bori se ili beži (fight or flight).

Amigdala sarađuje s delom mozga koji se naziva talamus, a koji prima informacije, zatim s hipokampusom, koji pamti, te s cerebralnim korteksom, u kojem se odvija naše razmišljanje.

Čak i dugo vremena nakon nestanka stvarne pretnje, sve što pokreće osećaj straha, lančanom reakcijom stimuliše navedene delove mozga i čini zatvoreni krug – kaže dr. Rankin.

I zbog toga možete postati hronično prestrašeni i anksiozni.

Stres i strah vode u bolest

Danas smo stalno pod stresom.

No znamo li uopšte šta je to stres?

Stres nije ništa drugo nego strah, briga i anksioznost odeveni u društveno prihvatljivije ruho.

Svaki put kada doživite stresnu situaciju, pojačava se delovanje vaše amigdale na pretnje, stoga postajete osetljivi na strah.

Stresne reakcije tela doslovno troše deo vašeg mozga – hipokampus, koji je zadužen za sećanja, a hormon stresa kortizol slabi neuronske sinapse u mozgu i usporava stvaranje novih.

Dakle, stres, odnosno strah, ubrzava propadanje vašeg mozga!

Stres takođe budi simpatički sistem i telo se ponaša kao da je pod stvarnom pretnjom pa svu krv preusmerava prema većim organima, poput mozga i srca.

A kada se strah otme kontroli i postane vaše trajno stanje, ti mehanizmi odbrane prestaju funkcionisati i otvara se put raznim oboljenjima.

No, kada strah zamenite emocijama poput ljubavi, zahvalnosti, osećaja povezanosti i slično, uključuje se vaš parasimpatički sistem te se krv preusmerava prema organima za varenje i imunom sistemu.

To znači da se, kada je vaše telo opušteno, uključuju mehanizmi koji štite od bolesti. 

Istinski i lažni strah

Dr. Rankin navodi dve vrste straha - istinski i lažni strah.

Istinski strah možete osetiti kad vam preti stvarna opasnost - nesreća ili čak smrt.

To je koristan strah koji aktivira telo za samoodbranu. “Glas istinskog straha javlja se s namerom da vas spasi”, kaže dr. Rankin.

S druge strane, lažni strah javlja se kad nema stvarne opasnosti.

Na primer, čeka vas neki poslovni sastanak, a u vama se javlja lažni strah u obliku strepnje, brige, zabrinutosti oko toga što će dalje biti, hoćete li stići na sastanak, hoćete li razočarati saradnike…

I najčešće se ništa od toga ne dogodi.

To je bezrazložan i često neopravdan strah koji vas dugoročno može dovesti do fizičkih oboljenja.

Što učiniti s lažnim strahom?

Budući da se lažnog straha ne možete potpuno osloboditi, rešenje je da promenite svoj odnos prema njemu.

Kako? Dopustite mu da postane vaš učitelj.

“Kad se strah pojavi, ne reagujte automatski. Umesto toga, propitajte ga. Otvoreno, znatiželjno, pitajte ga čemu vas može naučiti”, savetuje dr. Rankin.

Ako još iz detinjstva vučete naviku da se grčevito držite sigurnosti, to vas uveliko ograničava u životu.

Zbog toga se jako bojite promena i nekih novih situacija.

No ne zaboravite da živite u svetu koji ne garantuje baš ništa stalno i sigurno.

Ublažite svoje strahove tako što ćete prestaneti tražiti sigurnost.

Shvatite da je lepota života upravo u neizvesnosti i nesigurnosti.

Strah će vam tako pomoći da osvestite spoznaju kako i usred promene i haosa možete živeti mirno i spokojno.

Kad prigrlite strah, vaše će se telo čak i u stresnoj situaciji početi opuštati jer ćete vi na nekom dubokom, iskonskom nivoui znati da vam je upravo to iskustvo potrebno za vaš duhovni rast.

Možemo li se na smrt preplašiti?

Sigurno ste barem jednom rekli da ste se na smrt preplašili.

Zvuči li vam to kao nešto što se zaista može dogoditi?

Verujete li da čovek od straha može umreti?

Brojna stvarna iskustva to potvrđuju.

Na primer, dr. Rankin navodi slučaj tri sestre koje su verovale da je njih bačen urok te su doslovno umrle od straha dan pre nego što im je bilo rečeno da će umreti.

Jedna se žena skamenila od straha u naslonjaču i umrla dok su pljačkaši pljačkali njen dom, a jedan je 45-godišnjak doslovno umro od treme pre nego što je trebao održati javni govor.

Dakle, od straha se zaista može umreti.

 

http://alternativa-za-vas.com