Bahove kapi Dragana Beograd

Misli koje često ponavljamo (u sebi ili naglas), a pozitivne su, poput 'hoću i mogu', pozitivno deluju na naš život, dok nas misli kao 'neću i ne mogu' uvek čine nezadovoljnima.

Psihološki faktori povezani su s našim telom, organima i organskim sistemima, svima nam je to poznato i svi smo doživeli situacije u kojima smo bili napeti, ljutiti ili u stresu, a istodobno smo osećali žarenje u području želuca zbog pojačanog lučenja želudačne kiseline. Takođe znamo i kako se za vreme spavanja, kada um ulazi u druga stanja svesti, naš celi organizam opušta, pa se tako usporavaju rad srca i disanje, a počinje regeneracija tkiva.

No, malo je ljudi upoznato s rezultatima velikog broja istraživanja koja dokazuju jasnu povezanost uticaja tih misli i stanja našeg organizma, pa će stara poslovica 'U zdravom telu zdrav duh' možda trebati doživeti određene izmene, jer sve veću pažnju dobija ideja kako zdrav, uravnotežen i optimističan duh rezultira zdravim i vitalnim telom.

Možda zvuči kao new-age filozofija, no radi se o dokazanim činjenicama. Na Istoku ova je ideja poznata još od davnina i široko je prihvaćena, no na Zapadu je relativno nova. Mnogi se naučnici staroga kova teško odriču ideje da je čovek samo mašina, a njegove misli samo rezultat hemijskih i električnih reakcija nervnih ćelija mozga uzrokovanih nadražajima koje prima iz okoline.

TELESNE REAKCIJE

Uprkos tome, u svrhu širenja spoznaje o povezanosti uma i tela u svetu danas niču specijalizovani instituti, znanstveni naučni centri, obavljaju se sve brojnije studije, priznata svetski obrazovni centri izdvajaju sredstva za projekte ove namene itd. I novija naučna disciplina nazvana psihoneuroimunologija utemeljena je upravo u svrhu ovih istraživanja. Brojne studije u sklopu ove discipline pokazuju kako pozitivne misli, verovanja, životni stavovi i raspoloženja kao što su optimizam, zahvalnost, unutrašnji mir, radost i slično uzrokuju pozitivne fiziološke reakcije. S druge pak strane, pesimizam, zameranje, ljutnja, strah itd. dokazano negativno utiču na ljudski organizam.

Poznato je da pozitivno razmišljanje deluje na neurone u mozgu uzrokujući hemijske promene koje dovode do smanjenja nivoa hormona stresa, dok negativne misli imaju suprotan učinak. Na primer, dokazano je da su osećaji straha ili ljutnje povezani s aktivacijom nadbubrežne žlezde i lučenjem hormona adrenalina.

Nadalje, pokazalo se da osobe koje pate od depresije imaju problema s radom štitne žlijezde. Svaku misao i emociju prate određene telesne reakcije, a naše telo ne prepoznaje razliku između događaja koji su stvarne pretnje i onih koji su u našim mislima. Negativne misli mogu biti uzrok brojnih simptoma poput glavobolje, gubitka energije, povišenog krvnog pritiska, probavnih smetnji, polne disfunkcije, pojačanog znojenja, gubitka težine ili debljanja, nesanice, ukočenosti mišića, a posledično mogu dovesti i do mnogo ozbiljnijih reakcija u telu kao što je na primer rak.

POZITIVNE MISLI JAČAJU IMUNITET

Ove reakcije odnose se na misli koje su kod ispitanika prisutne duže vreme. Smatra se kako negativna raspoloženja kraćeg trajanja ne ugrožavaju zdravlje, odnosno kako telo ima vlastiti sistem zaštite koji se aktivira prilikom takvih stanja. Stoga potiskivanje negativnih misli i emocija nije korisno za naš organizam, naprotiv, ono može doprineti nastanku poremećaja i bolesti u telu. Pozitivno razmišljanje, dokazano jača imunitet, smanjuje rizik od mnogi bolesti i ubrzava ozdravljenje ako je bolest već nastupila te, povoljno utiče na naše mentalne sposobnosti.

Pozitivno razmišljanje deluje na neurone u mozgu uzrokujući hemijske promene koje dovode do smanjenja razinenivoa hormona stresa, dok negativne misli imaju suprotan učinak.

Smanjena količina stresnih hormona u telu posledično dovodi do povećane sposobnosti borbe sa slobodnim radikalima koji su odgovorni za oštećenje ćelija i tkiva. Neke od koristi pozitivnog razmišljanja su i smanjeni rizik od srčanih bolesti te problemi sa probavom, disanjem, endokrinom i drugim telesnim sistemima. Osim na naš organizam i njegov rad, emocije utiču i na naše intelektualne sposobnosti. Na primer, kreativniji smo, inteligentniji i skoncetrisaniji ako smo u stanju zadovoljstva, zahvalnosti, saosećanja i sličnih ugodnih osećaja.

KORAK PO KORAK

Radi razvoja pozitivnog razmišljanja potrebno je pre svega osvestiti vlastite misli. Osveštavanjem toka misli možemo svesno prekinuti negativne obrasce razmišljanja te ih zameniti pozitivnima. To ne znači da bismo odjednom iz osveštenog stanja samoprezira automatski preći u stanje radosti, nego se ova zamena odvija korak po korak, nadograđujući svaku misao sledećom koja na nas deluje da se osećamo bolje.

MOĆNE AFIRMACIJE

Misao je vrlo moćno sredstvo. Kada neku misao ili želju ponavljamo svakodnevno, pa i više puta dnevno, a usmerena je na naš rast, razvoj, ozdravljenje, bogatstvo, ona tada i deluje na naš život u tom smeru i možemo je nazvati afirmacijom. To može biti bilo kakva jednostavna rečenica i želja. Misli koje često ponavljamo (u sebi ili naglas), a pozitivne su, poput 'hoću i mogu', pozitivno deluju na naš život, dok nas misli kao 'neću i ne mogu' uvek čine nezadovoljnima. Nije zato teško zaključiti da nas pozitivan stav čini fleksibilnom osobom koja se prilagođava trenutnoj situaciji i uvek izvlači najbolje iz nje. Dodatno možete ponavljati afirmacije ujutro odmah nakon buđenja, dok još ležite u krevetu, ili uveče kada tonete u san, jer je naš um tada prijemčiv za (pozitivne) sugestije pa ponovite afirmaciju 21 put ili više. Ponovite u sebi ili naglas afirmaciju poput: 'Danas je predivan dan i osećam se nepojedivo!', 'Današnji dan mi donosi uspeh i zadovoljstvo', 'Danas ću učiniti nekoga sretnim', 'Danas ću napraviti odličan posao!', 'Ja sam dobro, ja sam zdrav, ja sam bogat, ja sam pun samopouzdanja i slično.

Već takav stav od jutra podići će vam raspoloženje i energiju. Takvom afirmacijom možete takođe impregnirati hranu i pića. Pre nego što počnete jesti ili piti, zamislite kako u hranu ili piće unosite tu afirmaciju i dok jedete ili pijete, imajte viziju kako se vaše telo puni tom afirmacijom.

Što kaže nauka

Švajcarski lekar Hans Jenny krajem šezdesetih godina dvadesetog veka dokazao je uticaj misli na materiju. Osnovao je disciplinu nazvanu kimatika, koja je dobila ime po grčkoj riječi kyma (val), a proučava uticaj vibracija (zvuka) na formiranje materije. Hans Jenny za svoje eksperimente koristio je frekvencijske generatore pomoću kojih je odašiljao određene frekvencije zvuka na ploču na kojoj je bio pesak ili neki drugi materijal. Ovim eksperimentima dokazao je kako određene vibracije mogu oblikovati određenu materiju.

Istraživanja  takođe potvrđuju kako primena neke od brojnih dostupnih tehnika opuštanja i okretanja sebi, pozitivno deluju na raspoloženje i zaustavljanje nepoželjnog i potencijalno štetnog toka misli, a time i na naše zdravlje i dugovečnost. potencijal i živi ispunjeno.

Živim.hr