Bahove kapi Dragana Beograd

Alergije i autoimune bolesti: Borba s drugima i sa sobom. Ruediger Dahlke, poznati nemački lekar i autor desetina knjiga napustio je klasičnu medicinu zbog uverenja da je svaka bolest samo poruka naše psihe o našim skrivenim i potisnutim sadržajima.

Alergije i autoimune bolesti nose poruku o našim unutrašnjim psihološkim konfliktima koje trebamo izneti na svetlo dana Simptomi bolesti samo privlače pažnju da bismo se počeli baviti onime unutar nas što želimo potisnuti. Кad prihvatimo tu odbačenu stranu sebe, simptomi postaju suvišni i bolest nestaje, smatra ovaj lekar.

Iako se svaki simptom mora tumačiti individualno, u skladu sa životnim okolnostima, stavovima i uverenjima pacijenta, moguće je dati i opšte smernice koje sve nas uče o onome što se krije iza bolesti.

Imaju li alergije i autoimune bolesti zajednički nazivnik kad je reč o porukama koje se bolešću pokušavaju probiti iz naše podsvesti?

Da, imaju, a to je agresija. Кod alergija tema je agresija, a kod autoimunih oboljenja, autoagresija. Agresija koja nije svesno doživljena i iskazana na adekvatan način traži svoj put da se izrazi.

Ne može li se izraziti svesno, može se spustiti na telesnu nivo i očitovati se kao borba protiv alergena poput polena koji u osnovi nije "napadač", tj. Nije opasan.

Кod autoimunih bolesti telesne strukture napadaju same sebe. Alergije i autoimune bolesti mogle bi se uporediti sa ratom i građanskim ratom.

Borba se odvija ili sa spoljnim ili sa unutrašnjim neprijateljem. Problem je kad je neprijatelj pogrešno definisan.

Кoje poruke donose alergije i autoimune bolesti?

Simptomi ovih bolesti govore o našim granicama, o onome što odbijamo, o područjima u kojima smo netolerantni i ukazuju na svari na koje smo preosetljivi. Odbacujemo jedan dio stvarnosti i uključujemo svoj odbrambeni sistem kako bismo se od tog dela stvarnosti zaštitili.

Alergija je i jedan od načina da kažemo "ne", ona može biti i konflikt između velike agresije i velike senzibilnosti.

Кod autoimunih bolesti umesto agresije usmerene prema van, organizam uništava sam sebe. To je izraz snažnog potiskivanja problema.

Možete li dati primer kako se to može manifestovati u nečijem životu?

Na primer, od neke se osobe može uvek očekivati da stoji na raspolaganju i zadovoljava očekivanja drugih jer su to i njena uverenja. Njoj bi, međutim, bilo korisno postaviti granice na način da kaže šta želi i šta može učiniti, a što ne.

Od straha da će biti odbačena, ona to ne čini, ali joj telo, na primer, reaguje astmom (što ukazuje na to da "nema vazduha"). Evo drugog primera: osoba može biti alergična na mačju dlaku, imati, na primer, neurodermatitis, što će je na neki način opravdati da ne mora zadovoljiti očekivanja.

 Svaki simbol, npr. Alergija na mačju dlaku, ima neko značenje koje svako ponaosob može otkriti tako da se zapita šta je on lično projecirao, u ovom slučaju u mačku, pa da mu ona bude krivac zašto nešto ne može ili ne želi da učini. Mačka mu daje opravdanje.

Agresija upotrebljena u borbi za moć alergiju može koristiti kao oruđe. Na primer, žena može želeti da joj partner da više podrške, a to ne zna ili se boji izraziti na adekvatan način. Tada može razviti alergiju na polen. To znači da neće moći izlaziti iz kuće i da će partner morati obavljati njene zadatke. To, međutim, izaziva grižu savesti koja opet potiskuje agresiju i začarani krug se nastavlja.

Sličnih primera ima i za autoimune bolesti. Lečio sam mladu ženu koja je bolovala od multiple skleroze. Bila je peta ćerka u porodici u kojoj je otac silno želeo sina. Кad ga nije dobio, tu najmlađu kćer počeo je tretirati kao sina i stoga joj davao puno pažnje.

Da bi mu uzvratila ljubav, ona se i ponašala i odijevala kao muškarac, priključila se fudbalskom timu. Oboljevši od multiple skleroze, više nije mogla da hoda, a kamoli igrati fudbal. Autoimuna bolest kod nje je bila napad na sopstvenu žensku prirodu i istovremeno neizražena agresija na činjenicu da se od nje traži da bude ono što nije. Simptomi koji su se pojavljivali prvenstveno na nogama pokazivali su da ne ide svojim pravim putem. Dugo smo radili na tim sadržajima, a kad ih je potpuno osvestila, opet je prohodala.

Može li se što iščitati iz supstance na koju je neko alergičan - hrana, polen, sunce, određeni metali ...?

Alergeni su simboli za nešto vitalno ili prljavo, a oboje možemo vrednovati kao opasno. Oni su često simbolično povezani sa nekim doživljajem ili osobom prema kojoj osećamo bes ili averziju.

Tako postoje dve grupe alergija. Jedna je povezana sa erotsko-seksualnim temama koje neki ljudi doživljavaju "opasnim".

Ako su nečije teme iz ove grupe, može postati alergičan na seme, polen, plodove, životinjsku dlaku - što sve ukazuje na seksualnost, razmnožavanje. Teme druge grupe alergija su prljavštine, bezvrijednost i sve što je povezano sa ženstvenošću.

U širem smislu, u alergenima "vidimo" prljavštinu, sve što nije čisto i vredno i to je razlog zašto se borimo. Evo nekih značenja alergena iz kojih se može zaključiti protiv čega se na nesvesnom nivou borimo kad razvijemo simptome ...

1. Životinjske dlake:

Strah od ljubavi sa animalnom, seksualnom pozadinom. Svako krzno ima nešto meko i toplo u sebi, što asocira na osećaje i erotiku. Imamo li s tim područjem potisnutih problema, s njime bismo se unutar sebe mogli boriti alergijom.

2. Polen, seme:

Predstavljaju plodnost, ljubav, seksualnost i nagone. Alergijom na njih pokušavamo se odbraniti od ovih tema. Poznato je da većina ljudi alergiju na polen prvi put razvije u životnim periodima kad su jako senzibilni (pubertet), kad imaju potrebu da se zaštite.

3. Ubod insekta:

Predstavlja prodiranje u zonu komfora, opasnost, otrov.

4. Sunce i sredstva za sunčanje:

Predstavlja nežnosti erotske i seksualne prirode.

5. Metali:

Predstavljaju nešto neplemenito, nečisto, i tu se takođe mogu povući paralele sa seksualnošću. Alergijom na neki metal pokazujemo da ovo područje odbacujemo. 

6.Prašina:

Predstavlja nešto prljavo, nepoželjno, banalno, obično, svakidašnje. Alergije na prašinu često se javljaju kod ljudi koji imaju osećaj više vrednosti, ali nemaju hrabrosti nešto pokrenuti.

7. Životne namirnice:

Prljavo, opasno, preteće ...

Кoja sebi pitanja možemo postaviti ako želimo istražiti pozadinu svoje alergije ili autoimune bolesti?

Zapitajte se šta vam se to "uvlači pod kožu", a da vi to ne želite pa reagujete alergijom, borite se tako što producira simptome koji imaju simbolično značenje.

Prisetite se kad se simptom prvi put pojavio iu kojim situacijama se javlja (situacije će vam puno reći o tome što odbijate), zapitajte se što ga pogoršava ili umanjuje, na što vas prisiljava, au čemu vas sprečava. Ono na što vas simptom prisiljava deo je vas koji ne želite prihvatiti. Cilj je da prepozna kada i kako smo skrenuli sa koloseka i došli u ekstremnu situaciju koja je uzrokovala pojavu simptoma.

dr. Nada Кaiser sensaklub.hr