Bahove kapi Dragana Beograd

Ljudi su vrsta kojima upravlja čitav spektar osećaja, od apsolutne depresije do nezamislive sreće.

Ipak, današnje društvo ne priznaje negativne osećaje, već ih pretvara u poremećaje. Normalno je da se čovek ponekad oseća loše, da je zabrinut ili nesrećna momentalnom životnom situacijom.

Iako su tuga i loše raspoloženje oduvek bili deo ljudskog iskustva, danas živimo u društvu koje u potpunosti ignoriše ili obezvređuje negativne osećaje. Кratkotrajna loša raspoloženja se u današnjem društvu tretiraju kao razni poremećaji koji se trebaju lečiti. Marketing i uporna propaganda industrija koje zarađuju na raznim oblicima samopomoći ljudima stalno serviraju teoriju da svi trebamo biti sretni.

Putem takve propagande ljudi se osećaju da stalno moraju biti dobre volje, nasmejani i sretni. Ali to nije moguće i loše raspoloženje je bilo i uvek će biti jedan od normalnih ljudskih osećaja. Uprkos industriji sreće i bogatstvu kakvog nikad nije bilo, sreća i zadovoljstvo životom se u Zapadnom društvu nije povećalo već decenijama.

Кratka istorija tuge

U ranijim istorijskim periodima blaga disforija (nezadovoljstvo, depresija, anksioznost ili uzrujanost) je smatrana normalnom svakodnevnom stvari koju svi ljudi ponekad prolaze.

Uz to, najveći ljudski uspesi su vezani za prevazilaženje, buđenje ili negovanje negativnih osećaja. U antičkoj Grčkoj mnogi veliki pisci su pisali drame (grčke tragedije) kojima su publici približavali činjenicu da niko ne može biti savršeno srećan i da je sudbina nepredvidljiva, da nosi i dobro i loše.

Šekspirove tragedije su klasici jer su bile odjek te teme. Antički filozofi su takođe u svojim delima opisivali savršen sklad ljudskog života kroz prihvatanje dobrih i loših osećaja. Čak i hedonistički Epikur prepoznao da u životu treba vežbati mudre izbore, suzdržanost, samokontrolu i prihvatanje neizbežnih nesreća.

Кoja je poenta tuge?

Psiholozi koji se bave proučavanje evolucije ljudskog ponašanja smatraju da svaki osećaj ima svoju korist, pa tako i negativni osećaji - oni nas upozoravaju da nešto oko nas nije u redu i da na to moramo "odgovoriti". Zapravo, u spektru ljudskih osećaja, postoji puno više negativnih osećaja nego pozitivnih, kao što su strah, sram, nelagodnost, stres, anksioznost, tuga ili depresija.

Negativna osećanja nam pomažu da prepoznamo, izbegnemo ili prebrodimo opasne situacije. Teška i dugotrajna depresija se treba lečiti, ali blago nezadovoljstvo ili tuga zbog nečeg, koji ne traju duže od par dana su normalni ljudski osećaji, takozvana privremena loša raspoloženja. Ovakva raspoloženja imaju svoju svrhu, a to je da nam pomažu da prevaziđemo svakodnevne izazove i teške situacije. Tuga može osvijestiti empatiju kod ljudi, saosećanje te moralnu i estetsku senzibilnost. A uz to, blagi oblici tuge, teskobe ili nemira pozitivno utiču na fokusiranost te povezivanje informacija.

Psihološke prednosti tuge

Sve je više dokaza da negativna raspoloženja, kao tuga, imaju psihološke prednosti. kako bi proverili tu tezu, istraživači su na napravili istraživanje u kojem su manipulisali ljudskim raspoloženjem tako da bi im prikazivali tužne ili sretne filmove i nakon gledanja merili promene u raznim kognitivnim i bihevioristički aktivnostima. Osećaj tuge ili loše raspoloženje je podstaklo mnoge prednosti kod ispitanika:

Bolje pamćenje: Pokazalo se da loše vreme, koje uopšteno loše utiče na ljudsko raspoloženje, je zapravo pomoglo ljudima da bolje pamte detalje tog dana.

Tačnije procene: Blago loše raspoloženje smanjuje ljudske predrasude kod stvaranja prvog utiska. Na primer, sudije koji su bili blago loše volje su puno više pažnje posvećivali detaljima koji su im prezentovani te donosili tačnije i pouzdanije zaključke. Otkrili su da loša raspoloženja takođe smanjuju lakovernost i povećavaju skepticizam prilikom ocenjivanja urbanih mitova i glasina, pa čak i poboljšavaju sposobnost ljudi da preciznije otkriju prevaru.

Motivaciju: Dokazano je da ispitanici u više različitih istraživanja koji su bili lošeg raspoloženja su se više i duže trudili rešiti zadate probleme.

Povećana pravednost: Ljudi koji su bili u blago lošem raspoloženju su posvećivali više pažnje socijalnim normama i očekivanjima, a druge su tretirali poštenije is više poštovanja

Bez obzira na postojeći kult sreće, nije uvek poželjno biti nasmijan niti dobre volje. postoje mnoge situacije gde je potrebno prilagoditi ponašanje spoljnim uticajima i ljudi se moraju što bolje prilagođavati spoljnim uticajima. Ovi rezultati pokazuju da nepopustljiva i stalna potera za srećom kod ljudi često donese potpuno suprotne rezultate.

Uravnoteženost osećaja i nošenje sa svim osećanjima, pozitivnim i negativnim, je balans koji bi trebali održavati.

 sciencealert.com