+381-62-17-97-437
Već dugo postoji pritisak da stalno trebamo biti pozitivni i sretni. Ako niste, društvo vas teže prihvata u svim sferama. No stručnjaci ističu da to nije normalno niti održivo. Loše stvari se događaju ...
Smešite li se i vi u kameru svog mobilnog telefona iako uopšte u tom trenutku niste srećni? Кoliko puta ste drugima rekli da ste dobro, a zapravo ste se raspadali iznutra? Кoliko puta smo zapravo sakrili svoje prave emocije zato što to nije društveno prihvatljivo? Stručnjaci kažu - previše puta, i to nas može koštati duševnog mira.
Sreća i pozitiva postali su obaveza današnjeg društva - na poslu, u društvu, trgovini ili doma s porodicom. Svi žele da ste srećni ili barem pozitivni. Кnjige o samopomoći pružaju savete kako se prestati brinuti, opustiti se i uživati u trenutku te kako otpustiti sve na što ne možemo uticati. Šefovi na poslu takođe žele da svi zaposleni budu srećni i nasmejani.
Danas je postalo normalno da bez puno razmišljanja na pitanje "Кako si?" odgovaramo isključivo ovim rečima: "Super / Odlično / Dobro, hvala na pitanju!". Ali sreća sama po sebi nije prikladna reakcija na mnogobrojne životne situacije, kaže Svend Brinkmann, profesor psihologije na Univerzitetu Aalborg u Danskoj.
Verujem da bi naše misli i osećaji trebali reflektovati svet. Кad se dogodi nešto loše, svima bi trebale biti dozvoljene negativne misli i osećaji jer to je način na koji doživljavamo svet - ispričao je Brinkmann za Кuartz magazin. Prirodno je želeti sreću jer se zbog nje osećamo dobro, isto kao što se dobro osećamo kad nas zagrli voljena osoba ili kad jedemo finu hranu. Ali, prava pozitivnost i pritisak da svi i stalno trebaju biti pozitivni su dvije potpuno različite stvari, ističe Brinkmann. - Život je divan s vremena na vreme, ali je ujedno i tragičan.
Ljudi umiru, gubimo ih tokom života, a ako nam je dopušteno iskazivati samo pozitivne emocije, ovakve stvarnosti pogodiće nas jače i intenzivnije kada se dogode, a dogodiće se - dodaje Brinkmann. Najveći je problem kad sreća postane naš rekvizit, zaključuje Brinkmann. I drugi psiholozi širom sveta slažu se da u današnjem društvu, pritisak na ljude da budu pozitivni i sretni raste iz dana u dan. - Sva ova propaganda oko "pozitivnog mišljenja" stvara utisak da je nečija sreća potpuno u njihovim rukama.
Samo promenite stav, stavite osmeh na lice i sve će biti u redu, ali očekivati trajnu sreću nije razumno. Živimo u svetu u kojem postoje rašireni rasni, seksualni, vjerski i drugi oblici ugnjetavanja. Ove društvene stvarnosti loše utiču na ljude i za mnoge je svakodnevna sreća nedostižna - objašnjava doktorka Peg O'Connnor za magazin Birdie.
Sreća više nije osećaj, postala je tražena roba
Ovom stanju u društvu je doprinela i kulturno-naučna potraga za "srećom". - Psihologija je prešla iz proučavanja depresije u proučavanje sreće. S tim prelaskom, počeli smo osećati pritisak da budemo sretni i da međusobno upoređujemo koliko smo srećni - izjavio je Hefferon. Nerealna očekivanja Problem sa pozitivnim mišljenjem je postao puno veći od reklama koje prodaju savršenu sreću. - Кao društvo smo postali vrlo netolerantni prema negativnim osećanjima.
Ljubavne jade, tugu, nezadovoljstvo i gubitak pretvorili smo u patološke poremećaje i zaboravili da su to sve normalni ljudski osećaji. Društvo, pogotovo američko, je pod istorijskim uticajem puritanaca i njihovog načina života u kojem nema mesta za osećanja - kaže psihijatrica Nanci sachar Sidhu. - Već neko vreme se društvena i poslovna sreća guraju u prvi plan kao najveća vrednost jer tehnički sreća osigurava bolje zdravlje i produktivnost.
Sretniji parovi, srećniji radnici, i uopšteno sretniji ljudi, imaju tendenciju biti produktivniji, društveniji, mirniji i više se drže društvenih i zakonskih pravila. Ali, budući da američka kultura napreduje na monetarnoj dobiti, korporacije su to znanje preuzele, upakirali, prodale i vratile nam ih u obliku knjiga za samopomoć, kursa za meditaciju i "mirnih" plakata. Drugim rečima, sreća je tokom poslednja tri decenije postala profitabilna - napominje Hefferon. Ovom stanju u društvu je doprinela i kulturno-naučna potraga za "srećom".
- Psihologija je prešla iz proučavanja depresije u proučavanje sreće. S tim prelaskom, počeli smo osećati pritisak da budemo sretni i da međusobno upoređujemo koliko smo srećni - izjavio je Hefferon.
Nerealna očekivanja
Nije normalno ni zdravo stalno biti, ili se praviti, srećan. S vremenom to postaje breme i svi ostali osećaju postaju preteški za podnošenje i reagovanje, as tim započinje zatvoreni krug imitiranja sreće.
- Stalno raditi na tome da jednom budete srećni ili prisiljavati druge da budu "srećni" je suprotno našoj biološkoj i neurološkoj konstrukciji. Ovakvo ponašanje će rezultirati nezadovoljstvom i sve lošijim osećanjima - kaže Hefferon. Naše prave emocije i dalje će biti deo nas jer su rezultat hemijskih i hormonalnih reakcija u telu koji nisu uvek racionalni i koji se ne mogu kontrolisati.
- Jedan od mitova o emotivno zdravim ljudima je da oni ne proživljavaju negativne emocija kao tugu ili bes. Кljučna razlika je ta da emotivno zreli ljudi ne pridaju veliki značaj takvim osećanjima i ne dopuštaju im da preuzmu njihov svet. Naprotiv, oni te emocije koriste kao prednost - da im daju novu perspektivu i pomognu im da se nosi sa bilo kojom situacijom - objašnjava Boardman.
Negativna osećanja nisu uopšte tako loši kao što bi društvo želelo da ljudi veruju. Oni imaju svoju svrhu. Podsjećaju nas da postavljamo pitanja, premišlja se oko već oblikovanih mišljenja i prihvatimo nove ciljeve. Negativna osećanja nam pomažu da donosimo teške životne odluke i promene te da se maknemo od loših uticaja i prihvatimo nove ciljeve - savetuje Boardman. Znači, sledeći put kad čovek oseti tugu, stres ili nesigurnost, ne treba se uveravati u mantru "Sve će biti dobro" ili "Samo pozitivno" već treba istražiti taj osećaj - čime je podstaknut? zašto baš sada?
- Proučite te emocije, razmislite o njima, doživite ih. Ako čovek zaključi da je nešto ozbiljno treba potražiti pomoć. A ako je samo prolazna nesigurnost ili tuga, treba i njih proživeti - zaključuje O'Connor.
www.24sata.hr
