+381-62-17-97-437
Da biste se izborili sa svojim anksioznostima, pre svega je važno da ih osvestite i precizno izrazite, a onda možete i da posegnete za oprobanim tehnikama za njihovo prevazilaženje.
- Plašim se da će moja deca biti nesrećna
Najvažnija stvar koju možete da date svojoj deci je osećanje optimizma. Stalno prenošenje vaših briga na njih neće im biti ni od kakve koristi. Normalno je da želite da budu srećni, ali deo onoga što bi trebalo da nauče je i da je život sačinjen od perioda kada nismo srećni i kada se stvari ne odvijaju kako smo zamislili. Tendencija da dečiju nesreću smatraju sopstvenim neuspehom onemogućava roditelje da im stvarno budu od koristi. Možda ne želite da saslušate jer to čini da se osećate loše ali morate im dozvoliti da se izraze. Upravo to je jedna od najvažnijih životnih lekcija, činjenica da će loši periodi i situacije dolaziti i prolaziti i da će ih oni uspešno savladati.
- Plašim se neuspeha
Upitajte sebe čega se tačno plašite, šta tačno mislite da nećete biti u stanju da uradite? Šta je ono što ste sebi zacrtali kao cilj, ono što smatrate dovoljno dobrim za sebe? Ukoliko ste to osvestili, upitajte se koliko je realno? Na primer, trebalo bi da održim prezentaciju pred velikim brojem kolega. Šta je najgore što se može desiti? Neko će reći da nisam bila naročito dobra. I šta će to stvarno promeniti? Da li će moja deca i dalje ceniti moje mišljenje? Da li će me prijatelji voleti?
- Plašim se da ću ostati bez posla
Sprečite da vas ova vrsta anksioznosti parališe. Napravite sebi odstupnicu, scenario za najgori slučaj. U kriznim vremenima, šta je ono na šta stvarno možete da računate? Razmislite o onome što vam je zaista važno. Nemojte zanemarivati prijatelje i kolege, jer ćete teške situacije lakše prevazići zajedno. Odnosi s drugim ljudima su najvažniji resurs koji možete imati. Možda vam je prešlo u naviku da dnevne frustracije „istresete” na najbližima, ali pažljivije ophođenje sa njima je stvarno vredno truda, jer će vam upravo njihova pomoć biti potrebna da prebrodite ovaj period.Snaga pojedinca
- Čini mi se da su svi ljudi oko mene u boljoj situaciji
Ovo je uobičajeno za sve ljude – mi jednostavno volimo da se upoređujemo sa drugima. Formiramo svoje stavove o tome da li je nešto dobro i loše na osnovu stava naših komšija o toj stvari. To je i najlakši način da ubedite ljude da promene neku naviku – ukoliko njihove komšije nešto rade i oni će početi jer ne žele da se osećaju izostavljeno. Predlog za prevazilaženje ove anksioznosti je da razmislite o svemu u čemu ste srećniji i uspešniji od drugih a ne obrnuto.
- Plašim se usamljenosti
Biti sam nije presuda. Možete izabrati da se priključite raznim grupama, sa aktivnostima za svačiji ukus. Ipak, morate preuzeti odgovornost za sebe. Ako se osećate usamljeno, šta tačno radite kako se ne biste tako osećali? Obavite taj poziv, čak i kada ne želite. Stupite u kontakt sa drugim ljudima, čak i kada strahujete da vas neće dočekati širom raširenih ruku. Sve će biti mnogo lakše ukoliko mislite pozitivno, ukoliko ste uvereni da će vas ljudi prihvatiti sa radošću.
- Brine me da sav moj trud nije dovoljan da spreči ekološku katastrofu
Ovakav način mišljenja pojačava opšti osećaj beznađa, mišljenje da šta god mi kao pojedinci uradimo, to jednostavno neće imati nikakvog efekta. Naš doprinos je važan, baš kao i osećaj da činimo nešto korisno. Nemojte ništa otpisivati kao izgubljen slučaj, samo zato što niste sigurni. Ako vas budućnost zabrinjava, okrenite se ka svojim bližnjima i podržite ih. Ljudi su u stanju da postignu mnogo više kada misle da se i drugi nalaze u sličnoj situaciji. Saznanje da i drugi prolaze kroz iste izazove vam može pomoći. Zato je u teškim vremenima osećaj zajedništva toliko bitan.
Maša Radanović
