+381-62-17-97-437
Zašto često osećamo krivicu, zašto preuzimamo odgovornost čak i kad je reč o nečemu što je izvan naše kontrole? Pa nismo mi za sve krivi! Već se pet dana nisam čula s mamom, obećala sam prijateljici da ćemo se čuti pre dve nedelje, zaboravila sam detetu napraviti sendvič ... Takve nam se misli svakodnevno roje glavom, osećamo se loše, krivo i borimo se sa naletima griže savesti, posebno ako je sve povezano s bliskim nam osobama.
Na kraju se ljutimo zato što se ljutimo i što dopuštamo da nas sve uzrujava. Prema istraživanjima, više od 90 posto žena svakodnevno ima osećaj krivice jer im se čini da nisu dovoljno dobre u nekoj svojoj ulozi - mame, supruge, poslovne žene, ćerke, prijateljice. Osećaj krivice do određene granice može biti korisna emocija jer nas nagoni da propitujemo svoje postupke i vrednosti. Taj nam osećaj pomaže da sarađujemo sa drugima, pokajemo se kad napravimo nešto loše. Кrivicu treba razlikovati od srama jer ona nam omogućava da procenimo da li smo nešto napravili krivo. Sram ne dovodi u pitanje naše ponašanje nego nas same, naš identitet.
Кrivica, dakle, može biti konstruktivna sve dok ne preuzme previše kontrole nad našim životima. Tada je treba zaustaviti i ućutkati, što nije uvek lako. Osećaj odgovornosti najodgovorniji je za pokretanje spirale krivice, srama i, posledično, griže savesti.
Često se dešava da roditelji, apelujući na odgovornost, deci nesvesno prenose osećaj krivice i srama. 'Pojedi ručak do kraja, nije lepo bacati hranu dok ljudi umiru od gladi ', ili:' Кako se možeš tako ponašati nakon svega što smo učinili za tebe ', rečenice su koje smo sigurno i čuli i izgovorili. Ipak, navedeni i slični primeri neće prouzrokovati patološki osećaj krivice - uzroci takvog stanja mnogo su ozbiljniji od usputnih izjava.
U situacijama kao što su razvod braka ili nasilje u porodici, deca mogu imati jak osećaj krivice i srama ako im niko ne objasni što se događa, što može imati negativne posledice za ceo život. Više od 90 posto žena svakodnevno ima osećaj krivice jer im se čini da nisu dovoljno dobre u nekoj svojoj ulozi Nismo svemoćni Fantazija da možemo menjati svet i druge ljude, osećaj da smo svemoćni i da sve možemo stići vrlo su često u pozadini osećaja krivice i stalne griže savesti. Da bismo ublažili taj osećaj i povratili narušenu ravnotežu, pokušavamo biti bolji roditelji, bolji partneri ili bolja deca. Pokušavamo kontrolisati sve, pa i ono što nije u našoj moći. Namećući sami sebi obavezu da drugima otplatimo ono što mislimo da smo im dužni - da im posvećujem više vremena, da im uvek budemo pri ruci - nećemo smanjiti krivicu.
Samo ćemo je povećati, a rezultat će biti poražavajući: svi će biti na gubitku. Razgovor s članovima porodice i prijateljima mogao bi nam pomoći da otkrijemo uzroke problema i osvetlimo ga s drugih strana. Ono što mi doživljavamo dramatično, drugi možda i ne primećuju. Da bismo se izvukli iz začaranog kruga osećaja krivice koji nam može opteretiti život, na početku moramo prepoznati nezdravu krivicu, koja nas tera da se stalno osećamo krivima zbog nečega, i konstruktivnu, koja izvire iz saosećanja sa drugima, iz potrebe da im pomognemo kad možemo.
Neće propasti svet! Takođe, trebali bismo promisliti o svim 'moram' i 'trebam' rečenicama u svom životu - one obično više govore o nama, o našim očekivanjima i obavezama koje si namećemo nego o drugima. Da li su ti zahtevi realni? Mogu li se ispuniti ili će, ako to ne uspemo, podstaći novi talas krivice? Кad nešto zaista napravimo krivo, preuzmimo odgovornost za to, popravimo što možemo i krenimo dalje. Nema ni potrebe ni koristi stalno to proživljavati i mučiti se.
U Bahovoj cvetnoj paleti postoje cvetovi, kao što su PINE, CRAB APPLE, kojise stavljaju u namenske individualne kapi. Ove kapi pomažu protiv razornog osećaja krivice koji ima i fizičke posledice na naše zdravlje,
Insideout.hr.
