Bahove kapi Dragana Beograd

Da li bi ovo mogle biti vaše reči?

- Morao sam da podnosim toliko mnogo udaraca. Sada ne mogu i neću više.
- Kažu mi da sada ne treba da dozvolim da izvisim.
- Kod mene je to hronično, tu se ništa ne moze učiniti.
- U osnovi sam skeptičan. Time sprečavam kasnija razočaranja!
- Izgubio sam nadu, moralo bi se desiti neko čudo...

Depresivne osobe ćete najčešće videti u doktorskim ordinacijama okruženim bar jednim ili dva člana familije ili prijatelja. Oni im govore: “Čuo sam da ovaj doktor čini čuda za ljude koji imaju problem kao ti”. Deresivna osoba ne progovara, a njeno lice je smrknuto, ne odavajući nikakvu nadu, a ni želju. Klasični scenario bi bio da se radi o hroničnim bolesnicima koji su već bili na nekoliko tretmana bez uspeha.

Ovo svakako nije vezano isključivo za fizičke bolesti, susrećemo ih i kod ljudi koji imaju mentalne i emotivne probleme. To je disbalans bilo koje
vrste u vezi sa kojim je osoba izgubila nadu da može biti poboljšanja ili rešenja.

Reči dr Baha za depresivne osobe: „Veliko beznađe, napustila ih je vera da nešto može biti učinjeno za njih. Samo pod pritiskom drugih traže pomoć, ali bez nade da im se može pomoći.“

U Bahovoj cvetnoj paleti najpoznatiji cvet protiv depresije je Gorse.

Gorse je stav - meni nema pomoći, a ne osećanje. Dr Bah je Gorse stavio u grupu esencija za one koji pate od nesigurnosti. Ključne reči bi bile beznađe i totalni pesimizam.
Ove osobe veruju da ništa više nije moguće učiniti da bi se njihovo stanje ili situacija popravila. Iz tog razloga oni razmišljaju: „Ja više ništa ne očekujem, ne nadam se, napustila me je snaga. Jednostavno, nema svrhe. Već sam sve probao/la i ništa mi ne pomaže. Nema leka za moju bolest“,
Korelira sa potencijalom duše da se nada. Cvet nade. Sa njim krećemo od stanja odustajanja do pozicije kada krećemo napred. Od odustajanja do nastavljanja.
Gorse je za one koji veruju da su učinili sve što su mogli i koji više nemaju nimalo volje za život, mada ne mora uvek da bude ovako drastično.

U razgovoru Gorse osoba će reći, za neki predlog: „Ma nema od toga ništa, meni nema spasa“, ali sa nekom hladnoćom i gorčinom. U svojoj glavi Gorse je došao na kraj puta.
Ovakvo stanje je opasno iz dva razloga. Prvo što ovakav stav pogoršava osnovno stanje bolesti, a drugo blokira pozitivne impulse Višeg Ja i osoba se nalazi u začaranom krugu. Ove osobe odustaju od aktivnog života, izgledaju kao da život provode u podrumu, bez sunca. Njihova koža je kreč bela ili žućkasta, a ispod očiju su tamni kolutovi. Nesvesna greška leži u odbijanju spoznaje i prihvatanju života u svim njegovim „pozitivnim“ i „negativnim“ manifestacijama. Osoba ostaje zaglavljena u beznađu, ne vidi alternativne puteve, ne pokušava i iz tog razloga ni ne razmišlja da u svemu postoji i dublje značenje i da može biti nešto
pozitivno i u negativnom dešavanju.

Oni očekuju pomoć izvana, nekakvo čudo, ne shvatajući da oporavak i boljitak
na kraju dolazi jedino i samo iznutra, iz nas samih. Neke osobe i uspeju da shvate da im je iskustvo velike patnje „dato“ da bi ojačali svoje životne sile, te kroz ove situacije došli do tačke preokreta i na dalje jačali svoju ličnost. Kada se ovo spozna njihova psihološka orijentacija postaje pozitivna.
Kada razgovaramo o detinjstvu ovih osoba onda saznajemo da su često odrastali u teškim uslovima nemaštine, dugih bolesti u detinjstvu ili su im roditelji bolovali od hroničnih oboljenja npr. srca, bili alkoholičari ili imali neki psihički problem.
Na prvi pogled, Gorse osobe izgledaju kao žrtve zaglavljene u negativnom stanju ili bolesti, uprkos njihovom prošlim pokušajima da nešto urade. Međutim, ako dublje pogledamo, nekada ovakvo stanje odgovara osobi i na neki način ispunjava njene potrebe. Jedna od takvih potreba je potreba za ljubavlju i pažnjom. Dok oni najbliži traže još jednog doktora ili neki tretman, oni na taj način iskazuju upravo to, da brinu, da im je stalo do osobe, što je njoj potrebno.
Uzgred, mora biti pomenuto da svako hronično stanje,na neki način pruža i izvesnu zaštitu osobi.

Bilo bi zaista okrutno npr. kritikovati osobu koja je već dugo depresivna!

Koji su efekti cvetne esencije Gorse?

Ona nam vraća nadu i pomaže nam da modifikujemo svoje stanje duha, negativnost koja izbija iz dubine, iz dna naše duše. Štiti nas od gubitka, razočaranja ili poraza i pomaže da se vrati naš pozitivan, razuman pristup. Kod teških bolesti može da dođe do poboljšanja. U slučajevima kad se radi o nekim
drugim stanjima, a ne fizičkoj bolesti, preokreti mogu da
budu baš dramatični i osoba kreće napred sa velikom odlučnošću, hrabrošću i posvećenošću. Osoba uzima aktivnu ulogu i preuzima odgovornost za svoju sudbinu. Ovo ne znači da se očekuje nemoguće, nego spoznaja da se određene okolnosti ne mogu promeniti, ali se snažno veruje da će se sve sklopiti na pozitivan način. I onda može da se ide napred, uprkos negativnostima, ne žaleći se, shvatajući da suštinska spoznaja dolazi kroz bolna iskustva i pokušaje.
Počinje da se veruje da sve sa čime se susrećemo u životu ima dublje značenje i da se sve dešava sa razlogom. Stiče se poverenje u život!

Prepoznati duševni nesporazum je ključna stvar. Treba priznati da problem postoji.

Osoba ima nesvesnu želju za kontinuiranim rastom i radosnim razvojem. Ipak, već dugo trajanje teške životne situacije, na primer, nezaposlenosti ili hronične bolesti, takoje suzila životnu perspektivu da osoba ne vidi nikakve mogućnosti i veruje da dalje ne može. Postaje rezignirana.
Time u zabludi pruža pasivan otpor svom unutrašnjem vođstvu. Više ne može da primeti konstruktivne mogućnosti ili šanse sa duševni razvoj koje se nalaze u svakoj novoj situaciji. Tok životne energije je ometen.

Bahovim kaima se može korigovati:

- Činjenica je da dok god ima života ima i nade.
- Potrebno je da osoba spozna: kojim novim uvidima i sa kakvim razvojem mogućih nijansi životnog plana joj pomaže sadašnja situacija. Značajno je da ove     spoznaje kreativno prihvati i da neku od njih počne konstruktivno da primenjuje. To pričinjava radost i životna energija počinje ponovo da teče.

Potrebno je da osoba uvidi NADU i nove mogućnosti!

Iz knjige Mehtil Šefer (Mechthild Scheffer) „Bahova cvetna terapija“.