Bahove kapi Dragana Beograd

Osobe koje su empatične mogu iskusiti nagli nastup hroničnog umora zbog velikih udara u energetskim nivoima. To može biti uzrokovano različitim emocionalnim odgovornostima, a takođe i do hroničnog umora može doći zbog toga zato što obilno gubimo našu energiju kada nismo prisutni, svesni, uzemljenje i uravnoteženi.

Mi empatiju se često osećamo posebno iscrpljeno kada previše vremena provodimo u društvu drugih ljudi, a ove interakcije mogu uzrokovati razvoj emocionalne iscrpljenosti. Empatiju trebaju mnogo vremena provesti u samoći kako bi napunili baterije. Naše misli, emocije i osećanja mogu izazvati pustoš u našem unutrašnjem sistemu, uzrokujući razorne posledice koje nas mogu oslabiti. Ako redovno provodimo vreme u samoći, sposobni smo obraditi naše emocije i osećaje tokom dana. Nećemo postati toliko iscrpljeni, jer ćemo učestalo otpuštati bilo koju negativnost koja bi nas mogla 'spustiti'.

Кada nemamo prostora za to, možda ćemo uvideti da su naši umovi noću preopterećeni, kada je sve mirno i tiho, a mi nismo ometeni spoljnim podražajima. Zbog toga se ne možemo opustiti i ne možemo da utone u san. Možemo se takođe često buditi tokom cele noći i nećemo biti u mogućnosti imati miran san, jer naši umovi neprestano pokušavaju obraditi informacije i procesuirati ono što se dogodilo tokom dana i što treba ih rešiti.

Naši hiperaktivni umovi uzrokuju umor, neprestano nas bombardirajući zaglušujućom količinom nadražaja, ne dopuštajući nam da se odmorimo i napunimo. To može uzrokovati neobične obrasce spavanja, nekad nam je potrebno 10 ili više sati, a nekad samo jedan ili dva sata, zavisno o tome koliko je energije prilepljeno na naše energetsko polje koje nas vuče dole.

Ako nismo u stanju odvojiti vreme za sebe tokom dana kako bismo sredili naše unutrašnje misli, osećanja i emocije, neophodno je da se uključimo u meditaciju neposredno pre spavanja, kako bismo dopustili da naše misli lagano dođu i odu bez da im pružamo previše pažnje ili da ignorišemo hormonsko-indukovani fiziološki odgovor.

Emocionalno nabijeni osećaji povezani sa našim sećanjima i iskustvima mogu izazvati da osećamo emocije poput straha, teskobe, ljutnje, panike i paranoje - tako da naš mozak postane uveren da smo pod nekom vrstom pretnje. Stoga, on šalje signale u našu nadbubrežnu žlezdu koja proizvodi hormone, koji zatim oslobađaju talas energije. Кada doživljavamo intenzivnu ili dugotrajnu teskobu ili stres, ili je naš stil života nezdrav - na primer, previše ili premalo spavamo, zloupotrebljavamo razne supstance, previše radimo, slabo se hranimo, imamo stresne odnose, stresne porodične situacije ili opštu životnu krizu - preterano šaljemo kontinuirane zahteve našoj nadbubrežnoj žlezdi.

Naše nadbubrežne žlezde su male endokrine žlezde u obliku bubrega, otprilike veličine oraha, koje se nalaze u donjem delu leđa iznad naših bubrega. One su vrlo snažne i korisne kada smo pod stresom, jer oslobađaju hormone koji nam pomažu da budemo koncentrisani, te imamo povećanu izdržljivost kako bismo mogli podneti pritisak. Međutim, kada prekomerno stimuliramo nadbubrežne žlezde, one nastavljaju proizvodnju energije, što uzrokuje konflikt pri pokušaju odmora ili spavanja, jer smo neprestano u stanju opreza. Zbog toga su naše nadbubrežne žlezde stalno pod stresom, što uzrokuje da na kraju ne funkcionišu i pregore.

Budući da brzo gubimo energiju, mi ćemo biti u iskušenju da je obnovimo uz pomoć brze hrane, te možemo konzumirati namirnice koje imaju velike količine rafinisane soli ili šećera kako bismo dobili trenutni podsticaj u energiji. Međutim, ovo je začarani krug, jer energija iz takve hrane izgori izuzetno brzo, a nama neprestano treba još. Naše telo žudi za soli i šećerom, jer u sebi zna što mu treba. Međutim, hranimo ga rafinirasanom soli i rafiniranim šećerom, koji se nalaze u većini prerađenih namirnica, umesto da unosimo nerafinirani šećer i nerafiniranim sol koja je hranljiva iu zdravim dozama može hraniti nadbubrežne žlezde. Možemo takođe pokušati da podigne nivo energije konzumiranjem pića na bazi kofeina, kao što su kafa ili energetska pića; međutim, kofein samo još više nadraživanja nadbubrežne žlezde. Zatim ćemo doživljavati redovnu uspone i padove, budući da naša energija tokom dana varira od najviših nivoa do najnižih. Кada naše nadbubrežne žlezde ne funkcionišu efikasno, osećamo se stalno umorno, razdražljivo, uznemireno, osećamo vrtoglavicu i preopterećenost.

Možemo doživeti palpatacije srca, osećaćemo žudnju za šećerom ili za slanom hranom, možemo imati niski ili visoki krvni pritisak, a takođe će nam biti teško nositi se sa stresnim situacijama. Ako smo dobro uravnoteženi - pozitivno razmišljamo, vežbamo, jedemo i spavamo dobro - naše nadbubrežne žlezde neće lako postati preopterećene. Tokom spavanja, naša nivo kortizola (jedan od hormona koji proizvode naše nadbubrežne žlezde) prirodno se diže, te ostaje na vrhuncu nekoliko sati pre nego što se probudimo. To čini da nam dobro započinje dan, a poznat je i kao cirkadijanski ritam, jer podiže nivo energije kako bismo mogli efikasno funkcionisati, tako da spavamo kad je mračno i budimo se kad je svetlo.

Кada se naše nadbubrežne žlezde iscrpe, verovatno ćemo se probuditi umorni, čak i ako smo dugo i mirno spavali. Možemo se osećate pospano većim delom dana, ali tada se nivo kortizola može povisiti kasno uveče, što nam otežava ulazak u duboki san. Moglo bi da potraje dok naše nadbubrežne žlezde ne uspore, tako da može biti potrebno neko vreme da ih potpuno popravimo. Međutim, možemo napraviti izmene koje mogu imati neposredan učinak.

Najvažnije je da slušate telo i obratiti pažnju na to kako se osećamo. Možemo pratiti kako naša nivo energije raste i pada tokom dana. Najverovatnije ćemo se uveriti da smo u neka određena doba dana više iscrpljeni od drugih, tako da možemo dodatno uvoditi promene prema potrebi. Bitno je da otkrijemo kako i zašto uzrokujemo toliko stresa našim nadbubrežnim žlezdama. Кada prepoznamo koren uzroka naših emocija i osećaja, možemo osigurati da ne ostanemo u povišenom stanju opreznosti, i na taj način ne uzrokujemo dalji stres tim vitalnim žlezdama.

Meditacija će nam pomoći ne samo da se usredsredimo na telo i da na taj način budemo svesni bilo kakvih senzacija koje se događaju, već će nam takođe pomoći da se smirimo i umirimo naš um kako bismo sprečili ponavljanje negativnih misli koje konačno uzrokuju hemijske reakcije. Provođenje vremena s porodicom i prijateljima ili učestvovanje u društvenim aktivnostima takođe može regulisati nivo kortizola, jer se znaju povećati nakon dužeg vremena - ako se osećamo usamljeno, izolovano i razdvojeno.

Ako smo zadovoljni sami sa sobom, osetićemo ravnotežu, a nivo kortizola možda neće stvarati problem. Naš režim ishrane i vežbanja takođe može stvoriti stres našim nadbubrežnim žlezdama. Ako sebi stvaramo prevelik pritisak, dajemo prevelike zadatke žlezdama, što uzrokuje njihovo preopterećenje i tada preterano proizvode hormone povezane sa stresom. Preskakanje obroka, brza hrana i intenzivan rad, sve to uzrokuje da ove žlezde preterano rade. Ako imamo alergiju na hranu, to je dodatni stres kojeg osećaju naše nadbubrežne žlezde, stoga je neophodno obratiti pažnju na hranu na koju smo intolerantni. Da bismo očuvali nadbubrežne žlezde, možemo pokušati da jedu organsku, uravnoteženu hranu s obiljem proteina i zdravim dozama vitamina A, B i C, što omogućava da telo apsorbuje sve hranjive materije pre svake telesne aktivnosti.

Takođe možemo pokušati izbjeći veliku konzumaciju alkohola i smanjiti ili ukloniti iz ishrane rafinirani šećer, rafiniranu sol i kofein. Stvaranje bezbednosti, stabilnosti, radosti, unutrašnjeg mira, optimizma i miran noćni san doprinose uravnoteženju nadbubrežnih žlezda. Samo pomisao na odlazak u krevet može doneti blagu teskobu ako mislimo da ćemo ležati budni satima, da ćemo se, ako i zaspemo, stalno buditi, te ćemo retko postizati željeno delta stanje. Кada se naše nadbubrežne žlezde iscrpe, možemo se tokom noći buditi i osećati se apsolutno budno, obično nakon snažnih, stimulirajućih snova koji samo doprinose našem preterano tjeskobnom stanju.

Besane noći su posebno česte kada prolazimo kroz stresno ili teskobno period, jer čak i ako utonemo u san, možemo se buditi noću osećajući kako adrenalin kruži kroz naše telo - ne znajući zašto. Poremećaji u spavanju najčešće su povezani sa biohemijskim reakcijama zbog visokih nivo hormona stresa koji prolaze kroz naš sistem otprilike između 2: 00-04: 00 ujutro. Ta visok nivo naših hormona dramatično utiče na našu sposobnost da ostanemo mirni, zbog čega je naš san prekinut. To možemo ispraviti tako što ćemo napraviti čarobni, terapeutski napitak koji se sastoji jednostavno od organskog meda i nerafinirane soli. Takođe možemo postaviti Himalajsku lampu kraj našeg kreveta, jer uklanja pozitivne jone iz okoline i zamenjuje ih negativnim, oponašajući ravnotežu koja se nalazi u prirodi. To takođe uklanja električni smog koji je uzrokovan elektronskim uređajima kao što su prenosni računari i mobilni telefoni pa je vazduh čist. Stoga, imat ćemo poboljšanu cirkulaciju vazduha i zdravije, potpunije disanje.

Prevela: Suzana Prnjak za atma.hr