Bahove kapi Dragana Beograd

Fobija (grč. Phobos - onaj koji se boji) je prekomeran, neopravdan, izraženi, poseban oblik strah koji se pojavljuje sa očekivanjem specifičnog objekta te je vezan za mesta, aktivnosti ili situacije. Fobija spada u grupu psiholoških poremećaja, nazvani anksiozni poremećaji ili neuroze.

Uzrok joj može biti traumatski događaji, hemija u mozgu ili roditeljsko ponašanje. Anksioznost ili teskoba je stanje koje se ogleda psihičkim i fizičkim simptomima koji su neprijatni. Osoba oseća napetost, stres, strah, paniku i unutrašnji nemir. Javlja se pri izloženosti stvarnoj ili izmišljenoj prijetećoj situaciji. Strah vezan za fobiju proteže se od teskobe do panike. Osobe koje ga doživljavaju svesne su da je nestvaran, nelogičan ili ček preteran te ih ometa u svakodnevnom životu.

Zbog fobije izbegavaju moguće stimulanse (na primer odlazak na balkon) pa ih često onemogućava u aktivnostima koje su dotad obavljali sa lakoćom ili u kojima su uživali. Iako su najpoznatije fobije od visine i pauka, pobrojan je veliki broj fobija, od kojih se neke čine potpuno apsurdne, no ipak za osobe koje ih imaju ograničavajuće i stvarne kao što je strah od ćelavih ljudi. Svi problemi koji imaju emocionalnu pozadinu tj. Čine nemir u sistemu, hranjeni su određenim događajima iz prošlosti koji dovode do neravnoteže u energiji tela. Negativne emocije su produkt energetske neravnoteže tela, a kod nekih se manifestuju u obliku fobija.

Кako se mogu otkriti priče koje su prethodile fobiji? Sama fobija može biti vrlo slična situaciji koja se dogodila u prošlosti ili ima neku vrlo sličnu komponentu. Na primer strah od visine je vezan za pad u detinjstvu iz nečijih ruku, strah od grmljavine je vezan za pucnje iz oružja čiji zvuk jako podseća na grmljavinu. Osim toga deca uče gledajući reakcije odraslih na okolinu. Ako na primer mama vrišti i trči kad vidi pauka vrlo verovatno će i samo dete preuzeti taj strah od nje.

No naravno, ne postoji generalno i jednostavno objašnjenje zašto se razvila kod određene osobe fobija i nije uvek vrlo jasno na prvu njeno poreklo kao u navedenim primerima. No nizom "detektivskih" pitanja može se doći do njenog uzroka. Takođe uzrok ne mora biti samo jedna situacija iz prošlosti, već više njih koje nisu očito povezane, no veže ih na primer isti osećaj gubitaka kontrole.

A evo i priče za primer: Ivan je imao fobiju od grmljavine, sam ju je tako nazvao, svestan iracionalnosti i preteranosti straha. Iako su gromovi opasni za ljude na otvorenom, u pravilu su bezopasni u zatvorenom prostoru.

Makar bi se nalazio na sigurnom, za njihovo vreme trpeo je strah. Nelagodnost u telu, nemogućnost opuštanja, zujanje u ušima te pritisak u prsima odigravali bi se za vreme grmljavine. I dok su ti zvukovi nekima pjesma uspavanka i svojevrsna meditacija, njega su mučili. Кroz razgovor ustanovilo se da ga zvuk grmljavine podseća na detonaciju oružja. Кao dečak od devet godina proživio je događaj koji je na njega ostavio veliki uticaj. Za vreme letovanja s roditeljima i braćom u susedstvu se odigravalo slavlje koje je bilo popraćeno pucanjem iz pištolja, pušaka i raznih drugih detonacije koje su trajale celu noć.

Veselje porodičnog putovanja pretvorilo se u noćnu moru i kod Ivana prvi put u životu stvorilo osećaj straha za život sebe i porodicu i bespomoćnost da išta promeni ili učini. Naime mogao je samo čekati da prođe kao što se čeka is grmljavinom. Osim te priče, Ivan se setio i događaja iz ranijeg detinjstva u kojem je sused pucao iz pištolja na livadi i tako se hvalisao deci. Ivan je tada bio svestan komšijine "ludosti" te je pobegao, no zvuk pucnja je u njemu ostavio osećaj straha. Nakon tri meseca korišćenja Bahovih kapi  Ivan se rešio za sad svoje fobije od grmljavine. Zašto za sad, a ne i za uvek? Moguće je da je i za uvek, ali on je svestan je da se ne događaju čuda preko noći i da uvek postoji prostor za nove dublje aspekte nekog straha. Sigurno postoje dublji problemi, nešto što je dublje skriveno u podsvesti. Ivan je za sad, možda i za uvek emocionalno slobodan od grmljavine. Nastaviće i dalje sa ovom cvetnom terapijom da bi osvestio sve aspekte svojih strahova. Smatram da nema boljeg poklona od emocionalne slobode.,  Sloboda od negativnih emocija, značiživetii život punim plućima.