+381-62-17-97-437
Hronični stres i negativne emocije, kao što su bes i cinizam, povećavaju rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Najnovije studije ukazuju da stres može stimulisati gojaznost, sintezom neuropeptida Y za kojeg se pretpostavlja da utiče na određene receptore u masnom tkivu, regulišući njegov rast, broj i veličinu.
Na taj način bi se mogla uspostaviti veza između hroničnog stresa i gojaznosti. Kao što se više od decenije zna da postoji udruženost između hroničnog stresa i gojaznosti, isto tako se zna da neuropeptid Y ima važnu ulogu i u drugim stres indukovanim stanjima, čime je identifikovan tačan put ili molekularan lanac događanja u vezi između hroničnog stresa i gojaznosti. Sindrom hroničnog stresa nastaje kao rezultat sinteze kortikotropnih faktora i njihovog različitog i višestrukog uticaja na sisteme organa.
Dugoročna izloženost stresu može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih smetnji, hipertenzije, slabljenje imunološkog sistema, povećava mogućnost nastanka koronarne ili moždane ishemije, doprinosi sterilitetu i ubrzava proces starenja. Mnogi zdravstveni problemi su prouzrokovani ili se pogoršavaju stresom kao što su srčana oboljenja, digestivne smetnje, nesanice, depresije, gojaznost, autoimune bolesti, ekcemi.
Hronični stres izaziva stanje smanjenog imuniteta, dovodi do oštećenja kardiovaskularnog sistema, oštećuje memorijske ćelije u mozgu i predisponira deponovanje abdominalnog masnog tkiva. Istraživanja su pokazala da izlučivanje viška kortizola kod životinja dovodi do porasta visceralne masti.
Naučnici su utvrdili da bi citokini, kao proteini koje produkuju imunološke ćelije, mogli imati uticaj na procese u mozgu, mehanizmom aktiviranja druge faze odgovora na stres. Nedavne studije su pružile pomoć u shvatanju korelacije stresa i kardiovaskularnih bolesti, diabetes mellitusa, reumatoidnog artritisa, fibromialgije, izražene depresije i drugih mentalnih oboljenja.
Stres kod žena izaziva pad nivoa estrogena
Kada nervni sistem prepozna pretnju po sopstveni integritet, onda on odgovara sintezom hormona stresa koji priprema telo na hitnu akciju, što podrazumeva tahikardiju, povećanje tonusa mišića, tahipneju, hipertenziju, dok se sva čula izoštravaju. Ove promene, povećanjem fizičke snage i izdržljivosti, pripremaju organizam na predstojeću opasnost. Isto tako, mnoge studije su pokazale da je depresija povezana sa nemogućnošću prilagođavanja na stres, što dovodi do smanjenja kvaliteta života i osećaja zadovoljstva.
Hronični stres i negativne emocije, kao što su bes i cinizam, povećavaju rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti [40]. Istraživanja su pokazala da dugoročno aktiviranje stres sistema izaziva povećan rizik za nastanak gojaznosti, diabetes mellitus tip II, kardiovaskularnih bolesti, depresije. Kao odgovor organizma na uočenu opasnost aktiviraju se određene moždane aktivnosti sistemom hipotalamus-hipofiza-nadbubreg, koji dovodi do sinteze hormona stresa-kortizola.
Ova osovina, pod uticajem određenih neurotransmitera, odgovorna je i za lučenje dopamina, norepinefrina i epinefrina koji, aktiviranjem određenih moždanih sfera izazivaju emocionalni odgovor na stres, najčešće u vidu anksioznosti ili straha. Na taj način stres umanjuje kvalitet života, uz smanjenje osećaja zadovoljstva, ugrožavajući odnose sa ostalim članovima društvene zajednice.
Na kardiovaskularni sistem stres utiče tako što se aktivira simpatički deo autonomnog nervnog sistema, izazivajući ozbiljne aritmije. Stres izaziva povećanje nivoa holesterola i arterijskog krvnog pritiska a kod žena dolazi do pada nivoa estrogena. Sve su to razlozi koji stres, poput pušenja, gojaznosti i smanjene fizičke aktivnosti, generiše kao značajan faktor morbiditeta za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Stres je odgovor organizma na događaje koji nam daje snagu i brzinu za odbranu ili za beg od predstojeće opasnosti. Hronični stres podrazumeva tegobe koji su relativno dugoročni i/ili se često ponavljaju tokom dužeg vremena. Akumulirani emprijiski podaci pokazuju da hronični stresni događaji dovode do većih disfunkcija u organizmu nego veliki, intenzivni ali jednokratni događaji.
Hronični stres, taloženjem abdominalne masti, klinički se manifestuje nelagodnočću u stomaku, glavoboljom, nesanicom, osećajem straha, depresijom, osećajem ljutnje, hipertenzijom, hemoroidima, itd..
Epidemiološke studije su jasno pokazale jasnu vezu između psiholoških faktora i kardiovaskularnih bolesti ali postoji izražena sumnja o tome da li je ova pojava uzročno-posledično povezana, odnosno, nije jasno kako se psihosocijalni faktori uklapaju u ovu sliku. Pretpostavljena intervencija u takvim relacijama podrazumeva primenu mera za smanjenje stresa. To podrazumeva pružanje socijalne podrške, kao jedan od mogućih vidova delovanja za lečenje posledica hroničnog stresa.
Depresija kod žena je veoma česta i oni imaju dva puta veći rizik da razviju kliničku sliku depresiju u odnosu na muškarce. Utvrđeno je da su gojaznost i depresija nezavisne varijable povećanja materijalnih izdataka zdravstvenih troškova, odnosno, apsolutno povećanje troškova lečenja gojaznih osoba ukazuje i na ekonomski imperativ prevencije gojaznosti.
Moderno društvo dovelo je do dubokih promena u načinu života i do nametnutih uslova koji, u kriznim situacijama, uslovljavaju brojne probleme. U takvim situacijama sa kontinuiranim stresogenim efektima ne postoji adaptacija, odnosno, odgovor na stres je neadekvatan. U postkriznim vremenima posmatrana je interreakcija između ITM i depresivnih poremećaja ličnosti koja je izraženija kod žena nego kod muškaraca i u negativnoj su korelaciji sa socijalnim statusom i nivoom obrazovanja.
Interreakcija između gojaznosti i depresije je zanimljiva jer se depresija često povezuje sa niskim socijalnim i materijalnim statusom a u sadašnjoj konstelaciji može se s pravom istaći da je gojaznost ogledalo finansijskog i materijalnog blagostanja. Zato se postavlja logično pitanje da li ovakvi odnosi mogu biti dvosmerni.
Civilizacija donosi duboke promene u načinu života i povećanu incidencu aterosklerotske vaskularne bolesti. Telesna težina je u znatnom porastu, zdravlje dece je sve ugroženije, izražen je sedanterni način života, što rezultira metaboličkim promenama koje povećavaju rizik po zdravlje. U stvari, gojaznost, kao javnozdravstveni problem, dobija razmere epidemije, a moderno društvo nameće mnoge zahteve u suočavanju sa njim.
Prof. Radojica Stolić
Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka Kragujevac, Srbija
