Bahove kapi Dragana Beograd

Da li je dijeta doktora Baha samo još jedna u nizu novih, isprobanih dijeta na tržištu? I da i ne, kako se uzme.

Doktor Edvard Bah je široj javnosti uglavnom poznat po cvetnim esencijama i preparatu Rescue Remedy. Ono što se manje zna je da se on celog života bavio istraživačkim radom i da je puno vremena, osim rada sa pacijentima proveo u laboratoriji.

Znanja koja je posedovao o funkcionisanju ljudskog organizma su bila znatno ispred njegovog vremena. Doktor Bah je spalio većinu svoje dokumentacije da to u budućnosti ne bi pravilo pometnju, ali neke knjige su ipak ostale sačuvane, tako da posredno možemo dosta saznati o njegovom radu.

Jedna takva knjiga je i Chronic Disease* u kojoj je doktor Bah koautor. Knjiga koju je napisao sa kolegom Čarlsom Vilerom bavi se uzrokom nastanka hroničnih bolesti. Rezultat je desetogodišnjeg kliničkog praćenja 500 različitih pacijenata.

Hronične bolesti od kojih su oni bolovali su: artritis, išijas, kancer, dijabetes, psorijaza, epilepsija… i
mnoge druge. Svaka bolest je praćena procentom i stepenom izlečenja kao i posebno obrađenim slučajevima.
Zanimljivo je da su medicinski tretmani koje su sprovodili u 80 posto bili uspešni u manjoj ili većoj meri a da samo kod pet procenata pacijenata nije zabeleženo poboljšanje. Na koji način su onda ovi lekari pomagali svojim pacijentima?

Pre svega, dr Bah je imao holistički pristup i životu i lečenju. Naglašavao je važnost higijene, izlaganja suncu, boravka na svežem vazduhu, kretanja. Danas se shvata I populariše wellness i spa i nekako je to normalno i uobičajeno. Ipak, ova knjiga je pisana pre 100 godina. Posebnu pažnju dr Bah je pridavao dijeti kod hroničnih oboljenja koja je prilagođavana pacijentima.

Razlog za to je što je glavna pretpostavka doktora Baha bila da u slučaju hroničnih oboljenja uvek postoji narušena crevna flora i postojanje patogenih organizama u crevima. Svako se može njima zaraziti, nezavisno od uzrasta i životne situacije i to na razne načine: nehigijenom, dojenjem, neispravnom hranom.

Nekada su potrebne godine da prođu da bi se bolest ispoljila. Dete može imati poremećen alkalno-kiseli odnos u crevima (što je glavni uzrok radikalnog razmnožavanja bakterija), ali se bolest može ispoljiti tek u srednjem životnom dobu kada životna energija prirodno
opada. To i jeste razlog zbog koga se hronične bolesti tako
dugo i teško leče.
Doktor Bah je kao bakteriolog eksperimentisao i na osnovu uzoraka dobijenih od pacijenata pravio vakcine. Zanimljiva su njegova zapažanja da se vakcine moraju davati u dugom vremenskom periodu i da tretman ne sme biti agresivan, inače će biti kontraproduktivan. Nijedan slučaj obrađen u ovoj studiji nije praćen kraće od šest meseci, a često je to bilo i nekoliko godina. Neki pacijenti su odustali od lečenja
jer su bili previše nestrpljivi, polovina čak nije prihvatila ni promene u ishrani. Dr Bah je smatrao da promena ishrane može odigrati ključnu ulogu u tretmanu hroničnih bolesti, ali da samo promenom ishrane čovek ne može isceliti hroničnu bolest. Po njemu, osnov dijete bi trebalo da bude jednostavna, sveža hrana, po uzoru na antičku (ono što mi danas nazivamo mediteranskom dijetom). To uključuje sveže povrće i voće, nekonzerviranu hranu, svežu ribu i mlečne proizvode. Posebno je naglašavao važnost korišćenja sirove zobene kaše i orašastih proizvoda za održavanju kisele sredine u crevima. Hranu treba koristiti u svežem, sirovom obliku, kad god to organizam pacijenta dopušta.

 Iako sam vegetarijanac, doktor Bah je smatrao da vegetarijanstvo samo po sebi nije superioran način ishrane ako se koristi nekvalitetna konzervirana hrana. Sva ova uputstva su data mnogo pre rastućeg globalnog problema sa gmo hranom i mnogo, mnogo pre fast i junk fooda. Pacijentima obolelim
od kancera preporučivao je bezmesnu ishranu.

Ovo je primer jedne takve dijete:

Doručak:
• kaša sa mlekom ili pavlakom,
po želji zaslađena šećerom
• poširana ili meko kuvana jaja
• integralni hleb
• tost
• džem
• sveže voće (posebno grožđe)
• orašasto voće
• oranžada ili limunada
• slab čaj
• kafa
• med

Ručak:
• predjelo (sardine,salata)
• povrtna čorba
• ostrige
• jaja
• povrće, sirovo ili kuvano, salate, desert
• voćna salata
• puding
• integralni hleb ili tost
• riba, ako je potrebno
• sir
Popodnevni čaj: Mala količina čvrste hrane
i samo slab čaj

Večera:

Isto što i za ručak.

Dnevno bi trebalo pojesti najmanje dve pomorandže, jedan limun, orašaste plodove, druge vrste voća I nekuvanu zobenu kašu. Ovo može biti pomešano sa voćnim sokom, žitaricama, pavlakom ili posuto po pudingu.

Aleksandra Arsenijević

Casopis Bahove cvetne esencije