Bahove kapi Dragana Beograd

   Prvo poglavlje:  Predmet ove knjige nije da umeće isceljenja predstavi kao nešto nepotrebno, upravo suprotno, ponizno se nadam da će ovo biti vodič onima koji teže da u sebi spoznaju istinsko poreklo svojih tegoba, kako bi pomogli sebi u sopstvenom isceljenju. Štaviše, nadam se da će knjiga ohrabriti medicinske radnike, one u religioznim redovima i sve one koji nose humanost u srcu da udvostruče sopstvene napore u traganju za otklanjanjem ljudske patnje, približavajući se trenutku kada će pobeda nad bolešću biti konačna.

Glavni razlog neuspeha moderne medicine je taj što se bavi posledicama, a ne uzrocima bolesti. Vekovima je pravoj prirodi bolesti davano materijalno svojstvo i time joj je data prilika da širi svoj štetan uticaj jer nije sankcionisana u svom začetku. Ovakva situacija je slična neprijatelju koji je čvrsto utvrđen u brdima i konstantno organizuje gerilske pohode, dok su ljudi, ignorišući utemeljeno naoružanje, okupirani popravljanjem oštećenih kuća i sahranjivanjem žrtava napada i ubistava. Generalno govoreći, takva je situacija i u medicini danas; ništa više no krpljenje napadnutih i sahranjivanje stradalih, bez razmišljanja o pravom uporištu.

Bolest nikad neće biti izlečena ili iskorenjena sadašnjim medicinskim metodama iz prostog razloga što bolest u svojoj biti nije materijalna. Ono što mi tumačimo kao bolest je konačni ishod procesa u telu, krajnji rezultat dubokog i trajnog delovanja sila bolesti. Čak i da medicinska sredstva naizgled uspešno deluju, to nije ništa više od trenutnog olakšanja, sve dok se ne otkloni pravi uzrok bolesti.

Moderan pristup u medicinskoj nauci je značajno povećao moć bolesti pogrešnim tumačenjem njene prave prirode i koncentrisanjem na materijalan pristup telu. Kao prvo, ljudima se skreće pažnja sa istinskog porekla bolesti, a shodno tome i sa efektivnih metoda napada; kao drugo, bolest se vezuje isključivo za čovekovo telo, čime se umanjuje nada za oporavak i hrani moćan strah od bolesti, koji nije ni trebalo da postoji.  

Bolest je u suštini posledica konflikta između duše i uma i nikad neće biti iskorenjena ako se ne udruže mentalni i duhovni napori. Takvi napori, ako se primenjuju pravilno i sa razumevanjem, kao što ćemo videti kasnije, mogu da izleče i spreče bolest tako što otklanjaju najranije uzroke. Svaki napor usmeren isključivo na telo može samo površno da umanji štetu, a tu nema leka, pošto je uzrok i dalje funkcionalan i može u svakom trenutku ponovo da se pojavi u nekom drugom obliku.

Zapravo, u mnogo slučajeva, prividan oporavak je štetan zato što skriva od pacijenta pravi uzrok njegove tegobe i, u zadovoljstvu prividno obnovljenog zdravlja, neprimećeni faktor bolesti može da dobije na snazi. Suprotno ovim slučajevima, postoje osvešćeni pacijenti ili oni kojima poneki mudar lekar ukaže na prirodu delovanja neprijateljskih duhovnih i mentalnih sila, čiji rezultat nazivamo bolešću u fizičkom telu.

Ako pacijent pokuša da neutrališe te sile, čim započne taj proces  Ako pacijent pokuša da neutrališe te sile, čim započne taj proces – zdravlje se poboljšava, a kada se proces završi, bolest nestaje. Ovo je pravo isceljenje – napad na uporište, odnosno, na samu bazu uzroka patnje.  

Haneman, začetnik homeopatije, jedan od retkih koji nije koristio fizička sredstva u modernoj medicini, je, ostvarenjem blagotvorne ljubavi prema Tvorcu i božanskom koje obitava u svakom čoveku, i proučavanjem bolesti njegovih pacijenata i njihovog mentalnog stava prema životu i okolini, u carstvu prirode tragao za preparatima koji neće samo isceliti telo nego će u isto vreme i poboljšati mentalno stanje. Neka oni pravi lekari koji nose humanost u srcu proširuju i razvijaju njegova saznanja.  

Petsto godina pre Hrista pojedini lekari drevne Indije, koji su radili pod uticajem Bude, doveli su umetnost isceljenja do savršenstva, tako da su mogli da izbegnu operacije, iako su one bile efikasne kao i danas, ako ne i više. Ljudi kao što su Hipokrat i njegovi veliki ideali o isceljenju, Paracelzus i njegova uverenost u božansko u čoveku i Haneman i njegovo shvatanje da bolest započinje u sferi iznad fizičke – svi oni su znali pravu prirodu patnje i lek za nju. Koliko bi patnje, u poslednjih 20 ili 25 vekova, bilo sprečeno samo da su se pratila učenja ovih velikih majstora svojih veština!

Ali, kao i u drugim oblastima, materijalizam je suviše snažno pronikao u zapadni svet i to u tako dugom periodu da su se stavovi neistomišljenika izdigli iznad učenja onih koji su znali istinu.  Treba napomenuti da je bolest, ma koliko okrutno delovala, sama po sebi korisna i dobra za nas i ako se pravilno tumači, odvešće nas do naših suštinskih grešaka. Ako se leči na pravi način, bolest će biti razlog za otklanjanje tih grešaka i pomoću nje ćemo postati bolji i snažniji nego pre. Patnja služi da nam ukaže na lekciju koju nismo uspeli da naučimo na neki drugi način. Ona ne može biti iskorenjena dok se ta lekcija ne nauči.   

Takođe, treba napomenuti da kod onih koji razumeju i koji su sposobni da dokuče značaj uznemirujućih simptoma, bolest može biti sprečena pre njenog napada ili prekinuta u najranijem stadijumu, ako se preduzmu pravilni duhovni i mentalni napori. Ne treba očajavati koliko god ozbiljna bila situacija, jer činjenica da je pojedincu ipak podaren fizički život ukazuje na to da ima nade tamo gde Duša vlada.    

Prevod: Dragana Matić, Bojana Grče i Marija Šaranović