Bahove kapi Dragana Beograd

Anksioznost

Anksiozni poremećaj se definiše kao izraženi osećaj straha i teskobe. Strah je emocionalni i fiziološki odgovor na osećaj opasnosti iz okoline, a teskoba je neugodno emocionalno stanje koje je često udruženo sa fiziološkim promenama i ponašanjem sličnim kao u slučaju straha.

 

Anksiozni poremećaji  često ostaju neprepoznati, pa stoga i nelečeni. Uzroci anksioznosti su nedovoljno poznati, no uključuju i fiziološke i psihološke faktore.

Osećaj anksioznosti može se javiti iznenada ili postepeno, a trajanje je takođe varijabilno, od vrlo kratkog do nekoliko godina, što je često povezano s anksioznim poremećajem. Po intenzitetu teskoba može imati oblik jedva primetne nesigurnosti pa sve do prave panike. Ako se razvije potpuni anksiozni poremećaj, poremećaj može osobu dovest iu depresiju, pa su istovremeno prisutni elementi oba poremećaja.

Moguće je i da dugotrajna depresija rezultira razvijanjem i anksioznog poremećaja. Iz navedenih razloga teško je odrediti kada je anksioznost toliko teška da prerasta u poremećaj pa ju je potrebno lečiti. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike sa karakterističnim simptomima i znacima, te na osnovu pozitivne porodične anamneze.

Panični poremećaj

Napadi panike su danas česta pojava, no većina ljudi se oporavi bez lečenja, dok manji broj ljudi razvije panični poremećaj. Napad panike se od paničnog poremećaja razlikuje po tome što su napadi panike spontani i neočekivani, barem u početku, dok je za panični poremećaj karakteristično da pacijenti predosećaju i brinu za zbog sledećeg napada.

Simptomi panike mogu biti; uplašenost, drhtavica, znojenje, mučnina, bol u stomaku, ubrzani rad srca, bol ili osećaj pritiska u grudnom košu, davljenje, vrtoglavica ili nesanica, strah od smrti ili gubitka kontrole.

Napad panike definiše se stoga kao iznenadni početak najmanje 4 od navedenih simptoma, koji moraju da kulminira unutar 10 minuta, a obično se povuku unutar nekoliko minuta, tako da lekar zapravo najčešće vidi pacijenta gotovo bez simptoma.

Lečenje

 U lečenju je važna psihoterapija; individualna, grupna ili porodična, te farmakoterapija i alternativna terapija. 

PTSP

Posttraumatski stresni poremećaj je poremećaj u kojem se stalno ponavlja proživljavanje doživljene traume, što rezultira osećajem užasavajućeg straha i bespomoćnosti, pa se izbegavaju sve situacije koje bi mogle izazvati prisećanje na doživljenu traumu. Trauma se naknadno ponovno proživljava kroz noćne more ili pojavljivanjem tih scena.

PTSP postaje hroničan ako je prisutan duže od 3 meseca, a ako se ne leči može oslabiti s vremenom, no kod nekih pacijenata ostavlja trajne posledice.

Lečenje. Lečenje se sastoji od psihosocijalne terapije, farmakoterapije i druge alternativne metode.

Opsesivno-kompulzivni sindrom opsesivno-kompulzivni sindrom je poremećaj u kojem se stalno nameću i ponavljaju iste neželjene misli, ideje, slike, nagoni, koje su odbojne ili užasne (opsesije), a uzrokuju potrebu da se stalno radi nešto što će umanjiti nelagodu prouzrokovanu tom istom opsesijom (kompulzije).

Ovaj poremećaj javlja se jednako kod muškaraca i žena.

Кarakteristično je da pacijenti osećaju prisilu da stalno ponavljaju određene rituale kojima se '' brane '' od opsesije i nelagodnosti koju ona izaziva (npr. Stalno pranje ruku zbog opsesije prljavštinom, zagađenošću). Кod pacijenata sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem sačuvan je osećaj za realnost, tako da su oni svesni da je njihovo ponašanje preterano, a to je glavna razlika od pacijenata sa psihozom koji gube realitet.

Bahove kapi rade na otklanjanjudubokih uzroka anksioznosti i nezamenljiva su podrška i ostalim metodama.