Bahove kapi Dragana Beograd

Opsesivno-kompulzivni poremećaj, ili skraćeno OKP,  najčešće se javlja u periodu adolescencije usled snažnog stresnog doživljaja. Počinje pojavom prisilnih misli, kojih se osoba oslobađa ponavljanjem neke radnje. Na taj način se oslobađa napetosti za kratak vremenski period.

U početku su te radnje zamaskirane, prikrivene i malo je verovatno da će bilo ko primetiti promenu u ponašanju, jer osoba sa OKP-om se najčešće stidi toga, a posebno prikriva prirodu i sadržaj opsesivnih misli, za koje je svesna da su njene, ali da nema kontrolu nad njima.

Vremenom, OKP sve više uzima maha, učestalost i snaga prisilnih (opsesivnih) misli se intenziviraju, a kompulzivne radnje se usložnjavaju i počinju da oduzimaju sve više vremena osobi, što ometa njeno normalno funkcionisanje, umanjuje efikasnost i funkcionalnost na poslovnom i privatnom planu i smanjuje kvalitet života.

Dakle, opsesivno-kompulzivni poremećaj obuhvata dve komponente.

Prva je postojanje prisilnih ili opsesivnih misli i ideja ili slika koje su najčešće negativne prirode, neprijatnog sadržaja i na osobu deluju uznemirujuće. One provociraju pojačano doživljavanje anksioznosti, uporne su i opsedaju osobu sve dotle dok usled te prisile ne izvede neku ritualnu radnju.

Upravo su te ritualne radnje druga komponenta OKP-a. Ritulane radnje – kompulzije – omogućavaju rasterećenje i oslobađanje od napetosti i od nelagodnosti nastalih usled prisilnih misli. Međutim, ovo olakšanje i rasterećenje je kratkog daha, te se prisilne misli javljaju ponovo, postaju intenzivnije, opsedaju osobu.

Kako se ispoljava opsesivno-kompulzivni poremećaj?

Opsesivno-kompulzivni poremećaj može da se ispoljava na najrazličitije načine. Opsesivne misli karateriše to da ih je osoba svesna, zna da su to njene misli i da se trudi, ulaže napor da im se odupre smatrajući ih besmislenim. Ove prisilne misli mogu biti različite sadržine, a najčešće su kod ovog poremećaja zastupljene sledeće:

• Misli da raspored stvari mora da bude uređen na tačno određen način, simetričan, precizan;
• Misli o zarazi i prljavštini, najčešće o tome kako su ruke prepune bakterija i virusa;
• Misli o nedozvoljenoj agresiji, ideje ili slike o povređivanju sebe ili dragih osoba;
• Misli o seksualnosti i nedozvoljenim impulsima seksualne prirode i sl.

Usled prisustva neke od ovih opsesivnih misli ili nekih misli slične sadržine, takođe bizarnih, osoba doživljava napetost, nelagodnost, biva uznemirena i anksiozna. Kako bi se oslobodila tog neprijatnog osećaja i stanja, osoba izvodi neku od ritualnih radnji – kompulzija. Kompulzije takođe mogu biti najrazličitiji postupci koji se ritualno izvode, ponavljaju uvek na isti način, osoba ih ocenjuje kao besmislene, ali nije u stanju da ih se oslobodi. Neke od najčešćih kompulzivnih radnji su:

• Brojanje uvek na istovetan način do nekog određenog broja;
• Zaključavanje vrata uvek na isti način ili zaključavanje vrata usled stalne opsednutosti da će neko ući;
• Oblačenje i svlačenje garderobe uvek istim redosledom;
• Pranje ruku, čišćenje kuće, uređivanje sobe, razmeštanje kreveta i sl, uvek na potpuno identičan način i po tačnom redosledu radnji.

Poreklo opsesivno-kompulzivnog poremećaja

Opsesivno-kompulzivni poremećaj se u određenom životnom dobu i pod određenim okolnostima može javiti kod skoro svakog čoveka; naravno, uz veću ili manju izraženost simptoma. Češća pojava OKP je kod osoba koje su preosetljive na kritiku i nepravdu, kod onih koji nemaju dovoljno vere u sebe i sopstvene sposobnosti, te su nesigurni i bojažljivi, emocionalno osetljivi, skloni perfekcionizmu i koji sebi postavljaju previše zahteva.

U stručnoj javnosti još uvek ne postoji saglasnost kada su u pitanju ključni činioci koji uzrokuju pojavu OKP-a, ali su naučnici saglasni oko toga da je za razvoj ove vrste poremećaja značajno sadejstvo bioloških i psiholoških faktora (biološki faktori u smilsu naslednih predispozicija, gde postoji dilema da li je za razvoj OKP-a odgovoran gen ili je rezultat imitacije i usvojenih kompulzivnih radnji roditelja).

Opsesivno-kompulzivni poremećaj nekada je kombinovan sa drugim psihičkim poremećajima; prisilne misli mogu biti deo simptomatologije mnogih psihijatrijskih oboljenja. Zato je laicima dosta zbunjujuća priča o ispoljavanju OKP-a, jer ga tumače kao „početak ludila“. Otuda mnoge osobe koje pate od OKP-a ne žele da pričaju o tome, a samim time sebe izlažu tihoj patnji i odlažu rešenje problema.

Poznate osobe koje se bore sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem

Holivudska glumica Kameron Dijaz se godinama unazad bori sa problemima opsesivno-kompulzivne prirode. Zbog snažnog straha od bakterija i prljavštine ona ima teškoće prilikom otvaranja vrata i navodi da je do te mere čistila kvake na svojim vratima da je potpuno skinula farbu sa njih i da je svaki put nakon dodirivanja kvake kompulzivno prala ruke.

Džulijen Mur, takođe poznata glumica, u javnosti je govorila o svojoj prisilnoj potrebi, koju je imala dok je bila mlađa, da uvek u određeno vreme izlazi iz kuće u šetnju, da hoda određenim tempom kako bi „uhvatila zeleno svetlo“. Od kako se ostvarila kao majka, kaže da je te svoje neobične navike stavila u drugi plan, jer zbog obaveza ne razmišlja o njima.

Glumac Danijel Redklif, koji je najpoznatiji po ulozi Harija Potera u čuvenom filmskom serijalu, govori da se sa problemima opsesivno-kompulzivne prirode bori od detinjstva. Naime, on navodi da je još od svoje pete godine imao opsesivnu potrebu da u sebi ponavlja svaku rečenicu koju je prethodno izgovorio. Ove probleme je, kaže, prevazišao uz pomoć psihoterapeuta.

Dženifer Aniston, glumica čija je popularnost vezana pre svega za ulogu u seriji „Prijatelji“, ističe da je u jednom delu svog života bila opsednuta čistoćom, da kod kuće ima toalet za goste, koji lično nikada ne koristi, i da je sa sobom uvek nosila vlažne maramice kojima je prečesto čistila ruke, nakon rukovanja, dodirivanja kvake, tastera u liftu i sl.

Bili Bob Torton, još jedna holivudska zvezda, takođe se borio sa OKP smetnjama. On je prilikom uzimanja pošte iz sandučeta imao opsesivnu potrebu da tri puta vraća poštu u sanduče pre nego što je donese u stan. Takođe, on je ljudima dodeljivao brojeve i tako ih pamtio.

Poznata američka pevačica Keti Peri upoznala je javnost sa svojim smetnjama sa kojima godinama živi, ističući da je njen opsesivno-kompulzivni poremećaj toliko izražen da ima potrebu da umesto skraćenice OKP koristi skraćenicu KOP, jer je po abecednom redosledu. Navodi da zube pere šest puta na dan, te da je prijatelji nazivaju „sakupljačem“, jer sakuplja i čuva mnogo beskorisnih stvari.

Džastin Timberlejk, pevač i glumac, mnogo puta je isticao da nije lako živeti sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem. Naime, on ima prislinu potrebu da sve oko njega treba da bude poređano pod pravim uglom i da njegov frižider uvek mora da bude „snabdeven“ određenim vrstama namirnica.

Čak je i brilijantni genije Nikola Tesla imao probleme ove prirode. Kako neki pisani dokumenti pokazuju, u njegovom svakodnevnom ponašanju je bio prisutan čitav niz neobičnih ritualnih radnji, od toga da je tokom ručka uvek koristio 18 različitih maramica, gadio se dlaka i kose drugih ljudi, pa sve do toga da je izbegavao da dodiruje predmete okruglog ili jajastog oblika i da dok ruča sedi za istim stolom sa bilo kojom osobom ženskog pola.

Razlika između opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP) i opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti (OKPL)

Kao što je već i rečeno, OKP je poremećaj koji karakteriše prisustvo opsesivnih misli kojima osoba ne može da se otrgne, i koje izazivaju nelagodnost, napetost, uznemirenost, i osoba je prinuđena da izvede određenu radnju – kompulziju – kako bi ublažila ili otklonila to nelagodno osećanje. Osoba je svesna iracionalne prirode tih prisilnih misli, ali oseća da ne može da ih kontroliše.

Uprokos tome što osoba ima uvidu u činjenicu da su prisilne misli i ritualne radnje koje iznova ponavlja besmislene, najčešće se stidi ovih problema i dugo „tiho pati“, iscrpljuje se svakodnevnim kompulzivnim radnjama kako bi njima ublažila anksioznost, i tako se vrti u začaranom krugu. Za pomoć se obraća tek kada postane potpuno disfunkcionalna, kada kvalitet života bude smanjen do te mere da to više ne može da podnese.

Za lečenje opsesivno-kompulzivnog poremećaja najčešće se preporučuje kognitivno-bihejvioralna psihoterapija u kombinaciji sa medikamentima.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti

Sa druge strane, opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti se vezuje za relativno trajnu struktur ličnosti, koja je rigidna, tvrdokornih stavova, emocionalno kruta, sa snažnom tendencijom ka perfekcionizmu i nametanju sopstvenih zahteva.

Osobe sa OKPL-om su sitničave i u stalnom sukobu sa autoritetom. Takođe, veoma lako ulaze u konflikt sa svakim ko se ne slaže i ne prihvata njihovu sitničavost i životnu filozofiju. Teški su saradnici, čak i u sopstvenoj porodici teško sarađuju sa drugim članovima. Nikada ne priznaju da imaju problem i retko se obraćaju za pomoć psihologu ili psihoterapeutu. Izuzetno su osetljivi na nepredviđene okolnosti i odsustvo poretka u nekoj situaciji.

Zbog svojih težnji ka savršenstvu, važe za radoholičare; međutim, neretko ih karakteriše i sklonost ka prokrastinaciji – odlaganju obaveza upravo zbog sopstvenog perfekcionizma. Pored sopstvenih tvrdokornih stavova, zavisni su od tuđeg mišljenja i skloni da ljutito reaguju ukoliko to mišljenje nije u skladu sa njihovim.

Kod ovakvih osoba primetna je posesivnost u međuljudskim odnosima i intimnim vezama, izbegavaju da govore o osećanjima, i najčešće su namršteni i namrgođeni. Osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem ličnosti se mogu opisati kao tvrdoglave i anksiozne, teškog, napetog temperamenta. Zbog njihovog stava i ponašanja, svi ljudi iz njihovog neposrednog okruženja imaju poteškoće i pate, dok oni sami ne uviđaju problem.

Obično su u detinjstvu odrastali uz zahtevne roditelje koji su kroz vaspitanje poručivali detetu:

 „moraš da budeš bolji, da se trudiš da te ljudi cene i vole; ne treba da pokazuješ osećanja, samo treba da radiš na tome da budeš bolji“.

 Dijagnostikovanje opsesivno-kompulzivnog poremećaja

 Prvi kriterijum u dijagnostikovanju opsesivno-kompulzivnog poremećaja je vremensko trajanje. Tačnije, da bi se posumnjalo da je reč o ovom poremećaju, najmanje dve nedelje treba da budu prisutne prisilne misli ili kompulzivne radnje, ili oba, i da pri tome oduzimaju najmanje sat vremena u toku dana i da se i pored otpora ponavljaju.Drugi kriterijum je o bi naglasiti da su  osobine koje su u pozadini  OKP-a  iste one osobine koje su ključne za uspeh na poslu i u životu uopšte. Te osobine su: izraženi osećaj za odgovornost (sopstvenu i tuđu), urednost, potreba za pravednošću, poštovanje pravila, perfekcionizam, doslednost i posvećenosti poslu i sl.To jasno govori da su osobe koje imaju problem opsesivno-kompulzivne prirode u stvari normalni ljudi, ali da imaju problem koji, na sreću, mogu rešiti ili ga bar mogu ublažiti.

https://samoobrazovanje.rs/author/anazlatkovic/