Bahove kapi Dragana Beograd

ADD i ADHD, pojmovi  kojima se ovi poremećaji često predstavljaju, u stvari su skraćenice originalnog engleskog naziva koji opisuje i samu srž problematike, a to su:

-Attention Deficit Disorder (problem deficita pažnje) i 

-Attention Deficit Hyperactivity Disorder ( deficit pažnje sa hiperaktivnošću)

 

Poslednjih godina, ovaj pojam je uzeo značajnog maha, kako u psihološkoj i psihijatrijskoj dijagnostici, tako i u samom tretmanu koji, na žalost, često kroz medicinsko-farmakološku prizmu, preporučuje upotrebu jakih medikamenata kao sredstava obuzdavanja preteranog nemira i nepostojane pažnje, uglavnom kod dece.

Do pre nekoliko godina, ovaj poremećaj i nije bio toliko popularan i sporadično se javljao pod nazivima „pervazivni razvojni poremećaj“, „hiperkinetički sindrom“, „poremećaj ponašanja“ i sl. Broj dece kod koje je dijagnostikovan ovaj poremećaj, poslednjih godina se drastično povećao, naročito u Kanadi i SAD-u, gde danas predstavljaju najučestaliju dečiju dijagnozu.

Češće se javlja kod dečaka u odnosu na devojčice. Studije pokazuju da u 70% slučajeva ovaj problem ne nestaje odrastanjem, mada se hiperaktivnost, ako je deo problema, smanjuje nakon puberteta.

Šta je u stvari ADD/ADHD?

Kod dece koja ispoljavaju ADD (bez hiperaktivnosti), karakteristična su tri, dok se kod dece sa ADHD pridružuje i četvrti karakteristični oblik ponašanja. 

1. Selektivna pažnja- kod ove dece je karakteristična polarizacija pažnje ka dva ekstrema. Ili su hiperfokusirani- u situacijama koje su za njih nove i interesantne (što najčešće bude gledanje tv-a,igranje video igrice ili bavljenje nečim što je za njih izuzetno interesantno) ili imaju izrazito lošu koncentraciju, koja se najčešće javlja vezano za svakodnevne rutine, školske obaveze i sl. Kod većine ljudi intenzitet pažnje ne koleba mnogo i obično je negde u sredini, što nije slučaj kod ove dece.

2. Rasejanost - ovu decu ne karakteriše fokus pažnje u većem delu njihovog funkcionisanja, vrlo lako im pažnju privuče neki spoljašnji stimulus, pomete im misaoni tok ili im krene bujica ideja, koja nije u funkcionalnoj vezi sa zadatkom koji trenutno obavljaju. Sve ovo čini da oni najčešće budu vrlo rasejani, nepažljivi, dekoncentrisani, zbog čega često čine greške, koje se kreću od vrlo sitnih i banalnih, do često, krupnih, potencijalno i opasnih.

3. Impulsivnost - podrazumeva nedovoljno promišljeno, ishitreno ponašanje, pre nego što se sagledaju svi aspekti i moguće opasnostii posledice neke njihove akcije.

4. Hiperaktivnost – podrazumeva preterani (psiho)motorni nemir i aktivnosti koje su neprimerene situaciji u kojoj se nalaze. Karakteristično je večno vrpoljenje, skakutanje, opšti nemir, u određenom trenutku nalaze se u jednom kraju prostora, već u sledećem trenutku u potpuno drugom, beveći se nekom potpuno trećom aktivnošću. 

 

 

Svi navedeni problemi se, naravno, kod svakog deteta javljaju povremeno i uglavnom pojedinačno, ali su kod dece sa ADD/ADHD ovi problemi prisutni u većem intenzitetu, ekstremnijem obliku, veći deo vremena i čak veći deo opisanih problema, ako ne i svi istovremeno. Takođe, dodatni problem u samom procesu školovanja predstavlja činjenica da se sa ovim problemom, često javljaju i drugi problemi u učenju, kao što su disleksija (problemi u čitanju), disgrafija (problemi u pisanju), diskalkulija (problemi u izvođenju jednostavnih računskih operacija) i sl.

Da bi se izbegle moguće zloupotrebe i svrstavanja normalne dece u kategoriju dece sa ADD/ADHD, važno je istaći da detetovo ponašanje mora zaista znatno da odstupa od ponašanja njegovih/njenih vršnjaka i da izaziva značajne teškoće u funkcionisanju deteta (i bliske okoline), kako u školi, tako i kod kuće. Ono što je važno naglasiti jeste da ADD podrazumeva skup osobina koje su manifestacija urođenog, neurološki zasnovanog temperamenta koji uslovljava da oni misle drugačije, ponašaju se drugačije i uče drugačije.

Takođe, ADD nije deficit pažnjeu pravom smislu reči, već samo smanjena fleksibilnost pažnje.Iz tog razloga jedan od vodećih stručnjaka u ovoj oblasti umesto pomenutog,  predlaže naziv Attention Differently Developed, odnosno drugačije razvijena pažnja. Pošto su glavne okosnice ovog sindroma hiperkinetičko ponašanje i loša pažnja deteta, ovu decu njihovi nastavnici i roditelji često doživljavaju kao nemirnu, bezobraznu, lenju ili nevaspitanu, što često vodi izgradnji negativne slike o sebi i znatno smanjenog doživljaja samopoštovanja. 

Sa druge strane, ova deca znaju da budu naglašeno spontana, kreativna, da brzo misle, sposobna da se intenzivno fokusiraju na zadatak koji sami odaberu, da imaju visok energetski naboj.

Tome svedoče i brojni poznati ADD/ADHD-ovci u istoriji među koje spadaju:

-Mocart– „čudo od deteta“ kako su ga zvali, jedan od najvećih kompozitora svih vremena. Celu operu je mogao da napiše za nekoliko nedelja, što je rezultat njihove tipične mogućnosti da se hiperfokusiraju, ali je sa druge strane njegovo impulsivno ponašanje, neodgovornost i rasejanost dovela do njegovog potpunog finansijskog kraha i neslavnog završetka života u njegovim srednjim tridesetim godinama.

-Vinston Čerčil – premijer Engleske za vreme Drugog svetskog rata, bio je „ nemoguće dete“ u školi, hiperaktivan i sklon incidentima. Tek se u studentskim danima zainteresovao za istoriju, kada je počeo da koristi  svoju ogromnu energiju i kreativnost u proučavanju istorije i međunarodnih odnosa.

-Tomas Edison – veliki pronalazač. Takođe je bio potpuno nezainteresovan na školskim časovima, odsutan, lutajući u mislima i zamišljajući sebe u dalekim predelima. Kasnije je ta vigilnost i pokretljivost misli, kao i sposobnost istovremenog razmišljanja o mnogim stvarima u isto vreme upravo dovela do otkrivanja velikog broja pronalazaka.  

 U zavisnosti od toga kako okolina reaguje na ovaj specifičan splet osobina, pre svega roditelji i vaspitači (škola), specifična konstelacija osobina koje nosi dete, može da se razvije u pozitivnom pravcu i odneguje osobu iznimnih kvaliteta i značajnog postignuća, a sa druge strane (što je još uvek, na žalost češći slučaj), neadekvatni oblici vaspitanja i uporno insistiranje roditelja/vaspitača da uglave ovu decu u već postojeće kalupe i obrasce učenja i ponašanja, dovodi do njihove značajne frustracije i, najčešće, do velike postvarenosti ove dece, kako u periodu školovanja, tako i u odraslom dobu.

Kako nastaje ADD/ADHD?

Što se tiče uzroka nastanka ovog problema, ne postoje konačna slaganja i navodi se više mogućih uzroka, među njima i štetne materije (konzumiranje alkohola i cigareta tokom trudnoće, veća koncentracija olova u krvi i sl.), povreda glave, dodaci hrani- aditivi i šećeri, genetika (proučavanjem blizanaca utvrđen je snažan uticaj genetike). Na neuralnom nivou, kod ove dece (odraslih) tipična je povišena prisutnost sporih teta talasa, uglavnom u levoj hemisferi mozga , koja je uključena u fokusiranu, selektivnu pažnju, procesuiranje informacija i produženu pažnju. Leva hemisfera je odgovorna za obavljanje rutinskih i ponavljajućih aktivnosti.

Kod osoba sa ADD/ADHD-om, čim im zadatak postane dosadan, javlja se porast niskotalasnih aktivnosti i oni odustaju od zadatka. Suprotno, desna hemisfera je uključena u održavanje uzbuđenja, ovaj tip pažnje je usmeren prema novinama i promenama.

Kod osoba sa ADD/ADHD-om, smanjena je aktivacija leve i povišena aktivnost desne hemisfere mozga. Veliku pomoć u dijagnostici, kao i u terapiji može da pruži neurofidbek uređaj, koji kroz niz „moždanih treninga“ pomaže da se smanji učestalost sporih teta talasa i da se poveća prisutnost bržih, beta talasa. Uređaj funkcioniše tako što se preko elektroda koje se aplicirane na površinu glave, registruju moždani talasi i sprovode u program, koji je konstruisan tako da odgovarajući moždani talasi pokreću video igricu koju klijent gleda i bukvalno igra pomoću svojih moždanih frekvencija, usmeravajući i uvežbavajući da postigne određenu frekvenciju. Igrice se pokreću kada dete proizvede snažnije i učestalije, brže, beta moždane talase, a smanji sporije. Kada to ne postiže, igrica staje.

Na ovaj način se vremenom stvara automatizovana navika u prisutnosti viših moždanih talasa i dete se navikava da bude pažljivo i stiče veštinu samoregulacije.

Kako vaspitavati dete sa ADD/ADHD-om?

Ova deca najčešće su teška za podizanje, njihov temperament zna da bude vrlo naporan, kako za roditelje, tako i za vaspitače. Poznato je da poruke koje detetu šalju roditelji u najvećoj meri utiču na sticanje slike o sebi i svetu. Obzirom da ova deca često uzrokuju nevolje svojim impulsivnim i nepromišljenim ponašanjem, te često i dobijaju negativne povratne poruke, posebno je važno da im roditelji i vaspitači šalju pozitivne poruke, čak i ako to podrazumeva izvestan svestan napor odraslog. 

U suprotnom, slanjem negativnih poruka samo ćemo potvrditi negativnu sliku deteta o sebi, što će uticati na dalje negativno ponašanje, koje će opet izazvati negativnu reakciju i ponovno potvrđivanje negativnih pretpostavki, čime se stvara negativni začarani krug u kojem najviše strada samo dete.

Pre nego što ishitreno odreaguju i počnu da kritikuju dete zbog njegovog ponovnog „nemogućeg“ ponašanja, roditeljima i vaspitačima će pomoći, ako u sebi postave par pitanja, kao što su:

Kakva je bila stvarna namera deteta kada je nešto učinilo?

Kako se dete sada oseća?

Kako će ono reagovati na našu negativnu reakciju?

Kakvu poruku želimo da mu pošaljemo? i sl.                                                                                                                            

Veoma je važno da roditelj/nastavnik ostane smiren u datoj situaciji, jer deca više uče na osnovu onoga što vide, a mnogo manje na osnovu onoga što im se kaže. Takođe je veoma bitno da roditelj/vaspitač uloži svestan napor da bi bio pozitivan prema detetu. Detetov um treba ispuniti porukama koje ukazuju na ono što je u detetu dobro, mnogo više nego porukama o tome kako su neprijatna i loša određena detetova ponašanja, a noročito ne kako je ono samo loše, nevaspitano, nezahvalno i sl.!

Kada detetu ukazujemo na neki loš postupak, uvek treba striktno da naglasimo da nam se ne dopada neko njegovo ponašanje, a ne da ga u celini kvalifikujemo kao lošeg. Da bi došlo do promene, kako u načinu reagovanja roditelja, tako i u slici o sebi koju je dete izgradilo, svakako treba uložiti mnogo truda i strpljenja, ali su rezultati koji se postignuzaista vredni svakog truda.

Kako hraniti dete sa ADD/ADHD-om?

Koliko je kvalitetna i uravnotežena ishrana važna za sve, za osobe sa ADD/ADHD-om je još mnogo važnija. Kod ove dece nije samo važno šta jedu, već i kada i kako. Važno je da im se u ishranu uključe značajne količine ugljenih hidrata koji smiruju, tačnije koji su stabilno pogonsko gorivo, a to je hrana sa niskim glikemijskim indeksom, hrana koja se lagano apsorbuje u organizam, ne izazivajući nagle skokove i padove nivoa šećera u krvi.

U tu kategoriju spadaju integralne žitarice, bez dodatog šećera, od voća grejpfrut, jabuke, trešnje i pomorandže imaju nizak glikemijski indeks, a od povrća i mahunarki najbolje su soja, pasulj, grašak i sočivo. Što se tiče proteina, neki takođe utiču stimulativno,a drugi smirujuće na mozak. Među namirnice koje deluju smirujuće, nalaze se one koje u sebi sadrže triptofan, kojeg najviše ima u jajima, mleku, bananama, mlečnim proizvodima i suncokretu.

Sa druge strane proteini koji stimulišu mozak nalaze se u plodovima mora, pasulju, grašku, sočivu, bobu. Važno je da unos obe vrste proteina u ishrani bude uravnotežen, kako bi se obezbedila uravnotežena sposobnost aktivacije i relaksacije mozga. Takođe je vrlo važno i unošenje zdravih masnoća koje hrane mozak, a kojih najviše ima u orašastim plodovima,soji, avokadu, semenu lana (hladno ceđena ulja), dok nezdravih, industrijski modifikovanih tzv. hidrogenizovanih masti ima u gotovo svim industrijskim proizvodima, a najviše u čipsu i sličnim „grickalicama“. Važno je obezbediti i dovoljan unos gvožđa i kalcijuma, pošto istraživanja pokazuju da je unos ovih elemenata kod ADD/ADHD osoba znatno smanjen u ishrani.

Po pitanju vitaminskih intervencija, dokazano je da megavitaminske terapije ne pomažu utretmanu ove dece, ali određeni minerali i dodaci mogu pomoći za bolje učenje i ponašanje, a to su pre svega cink, lecitin i antioksidansi (vitamin E, selen, hrom, magnezijum, folna kiselina, vitamin C, L-taurin i L-glutamin). Uz sve ovo je veoma važno da se iz ishrane deteta takođe izbace sve namirnice koje su potencijalni izazivači alergijskih reakcija.

Kako Bahove cvetne esencije mogu da pomognu kod problema ADD/ADHD dece (kao i njihovih roditelja)?

Bahove cvetne esencije, svojim prirodnim i potpuno neškodljivim delovanjem u velikoj meri mogu da olakšaju tegobe sa kojima se svakodnevno susreću, kako deca sa ovim problemom, tako i njihovi roditelji i vaspitači.

U zavisnosti od specifičnih manifestacija (pošto je i svako ADD/ADHD veoma specifičan konstelat osobina, pored prisutnosti navedenih, relativno univerzalnihkarakteristika) za dete se pravi kombinacija cvetnih esencija, koja će najbolje odgovoriti na njegove trenutne potrebe i teškoće sa kojima se suočava. Ipak, može se govoriti o nekim esencijama, koje se najčešće javljaju kao potrebne u ovim slučajevima, a to mogu biti  npr. Chestnut bud- biljka koja ovoj deci značajno može pomoći u cilju povećanja pažnje i učenju iz iskustva, učenju da se ne ponavljaju stalno iste greške, da budu svesniji svojih akcija i njihovih posledica.

Takođe, ako je vaše dete nepopravljivi „sanjar“ koje je stalno u nekim svojim dalekim svetovima i maštanjima, biljka Clematis može da pruži značajnu pomoć u cilju uspostavljanja intenzivnijeg kontakta i svesnosti deteta o realitetu koji se nalazi oko njega. Ako je dete (ili roditelj) nestrpljivo i sklono impulsivnom reagovanju, svakako će od značajne pomoći biti biljke Impatiens i Cherry plum. Pored ovih biljaka koje deluju u pravcu boljeg opšteg funkcionisanja dece sa ADD/ADHD-om, ne treba zaboraviti da je njihovo samopouzdanje često značajno poljuljano, kao i njihova slika o sebi, usled čestih negativnih reakcija koje dobijaju od svoje okoline, te u tom slučaju biljke Larch ili Pine mogu da pruže veliku pomoć. 

Takođe, roditelji mogu da imaju značajnu pomoć od ovih esencija, pošto, kao što je rečeno, vaspitavanje dece sa ADD/ADHD-om nije ni malo lak i jednostavan zadatak, te se često javlja njihova potreba za podrškom u smislu pojačanja kvaliteta strpljivosti, tolerancije, protiv impulsivnog reagovanja, protiv njihove često hronične iscrpljenosti (pošto ovakvo dete nije ni najmanje lako ispratiti), kao i čestih strahova koje se javljaju vezano za decu.  Kao što je rečeno, svaki poseban aspekt doživljenog disbalansa podrazumeva određenu biljku, te se kroz razgovor sa Bahovim praktičarem utvrdi i napravi adekvatna kombinacija potrebnih esencija. Važno je znati da ove esencije ne izazivaju nikakav oblik zavisnosti i pošto su potpuno prirodne i neškodljive, mogu se koristiti u neograničenom vremenskom periodu. Ova činjenica je važna, jer je u ovim slučajevima često neophodna kontinuirana podrška od strane Bahovog praktičara i Bahovih cvetnih esencija, kako bi se maksimalno umanjili negativni aspekti njihovog ponašanja i specifičnog funkcionisanja, kao i njihove posledice, a sa druge strane maksimalno ojačali pozitivni kvaliteti ovih, neobičnih, ali zaista čarobnih klinaca.   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Autor:  Jelena Vujačić