+381-62-17-97-437
Osećate hroničnu napetost u ramenima, vratu, leđima, bedrima? Znate li da uzrok tog vašeg fizičkog stanja mogu biti - potisnute emocije i traumatična iskustva? Svaka emocija koju niste do kraja proživeli i otpustili pronalazi mesto u vašem telu i tamo ostaje a da vi toga i niste svesni.
Vaše je telo pravo skladište emocija, koje se s godinama nagomilaju i mogu stvoriti energetske blokade. To u konačnici može rezultirati različitim zdravstvenim tegobama, poput hronične mišićne napetosti, artritisa, fibromialgije i drugih oboljenja. Кoliko god pokušali racionalizovati i odbaciti neki osećaj, vaše telo ga pamti jer je ono potpuno iskreno. Кako nas društvo uči potiskivanju emocija Ono što doprinosi hroničnoj napetosti koju osećamo u svome telu jest i socijalno uslovljavanje, odnosno "pripitomljavanje", kako se to slikovito naziva u toltečkoj tradiciji.
Na primer, od malih nogu usvojili smo uverenje da "samo bebe plaču". Кoliko ste samo puta osetili duboku tugu i poriv da se dobro isplače (s očiglednim povodom ili bez njega). No umesto da ste se prepustili rijeci suza, vi ste to svesno odlučili potisnuti zato što ste pred društvom hteli zadržati gard snažne osobe, koja ima potpunu kontrolu nad svojim emocijama.
Upravo je to ono što društvo od nas traži, pretvarajući nas tako u hronično napete i bolesne osobe. Možda su vas od detinjstva učili da je loše izražavati ljutnju pa ste svaki put kada bi vas obuzeli bes i ljutnja to samo "progutali". No vaše je telo pospremilo i zapamtilo svaki vaš potisnuti osećaj. Emocija traži kretanje! Sama reč "emocija" dolazi od latinske reči "emovere" i znači "kretanje". Svaka se emocija želi kretati i izbije na površinu.
A to znači, ako je ne izrazite i ne otpustite, ona ne nestaje, nego se pohranjuje negde duboko u vašem telu. Osim potisnutih emocija, duboko u nama ostaju zapamćena i traumatična iskustva.
Ako su vas kao dete omalovažavali te fizički ili verbalno zlostavljali, a posle niste svesno radili na rešavanju te traume, velika je verovatnoća da će se u vama, osim hronične mišićne napetosti, pojaviti hronični strahovi, fobije, duboka depresija i sl.
Dugotrajni otpor i neprihvatanje stvarnosti i događaja onako kako su se odvili u vašem životu takođe rađa stresom i napetošću, koja može postati hronična.
Dugotrajna mišićna napetost vodi do oboljenja i poremećaja kao što su: dismenoreja (poremećaji u menstrualnom ciklusu) bolovi u zglobovima i veći rizik od povreda nesanica i uopšteno problemi sa spavanjem promena raspoloženja (teskoba, depresija) kožni poremećaji (akne, psorijaza) srčane palpitacije i bolovi u grudima seksualni poremećaji sindrom iritabilnog kolona glavobolje i migrene astma i teškoće sa disanjem.
Gde u telu najčešće pohranjujemo emocije
1. Vrat - potisnuta samoekspresije i osećaj straha
Napetost u vratu direktno je povezana sa grlom i grlenom čakrom. Ako se ne možete slobodno izražavati i iznositi sve ono što vam leži na srcu, ako ne možete izraziti sami sebe, to rađa tenzijom upravo u vašem vratu. U ovome delu tela najčešće se akumuliraju i strahovi i teskoba. Imate li problema s poverenjem i ako se ne osećate sigurno u ovome svetu, to se takođe negativno odražava na područje vašeg vrata pa osećate zakočenost, napetost i bolove.
2. Ramena - osećaj odgovornosti i brige o tuđim problemima
Sigurno ste čuli za diva iz grčke mitologije Atlasa koji je "nosio ceo svet na svojim ramenima"? Upravo se tako opterećeno osećamo kada smo pritisnuti osećajem odgovornosti, koji se reflektuje na naša ramena. Napetost u ramenima, ako nema neki jasni fizički uzrok, obično nastaje kada osećamo socijalnu i emocionalnu odgovornost i kada na sebe preuzimamo breme tuđe boli i tuđih problema. Upravo zato što preuzimaju "teret" drugih, mnogi iscelitelji i empatiju (osobe koje duboko saosećaju s drugima) često pate od hronične napetosti u ramenima.
3. Gornji deo leđa - ožalošćenost, tuga, jad
Budući da je ovo područje fizički blizu srca, tu se, baš kao iu grudima, akumuliraju neizražen emocije srca, poput tuge i ožalošćenost. Tugujete li zbog neke drage osobe ili člana porodice i tu tugu već dugo nosite u sebi, ta bi tuga mogla pritisnuti upravo gornji deo vaših leđa.
4. Centralni deo leđa - osećaj bespomoćnosti i nesigurnosti
Osećate li da vas drugi ljudi ne podržavaju u onome što radite i ako se osećate beznadežno i bespomoćno, velika je verovatnoća da patite od bolova i napetosti po sredini svojih leđa. Iscjeliteljske tradicije poput refleksologije upravo ovaj deo leđa povezuju s osećajem nemoći i nesigurnosti.
5. Donji, lumbalni deo leđa - osećaj srama i krivice, bezvrijednost
U današnje vreme možemo primetiti da zaista jako velik broj ljudi pati od bolova i ukočenosti u lumbalnom delu leđa. To nije nimalo čudno jer savremeni čovek oseća krivicu i sram te ga u velikoj meri muči osećaj bezvrednosti. Donja leđa usko su vezana i uz slabo prihvatanje samoga sebe, seksualne probleme (osećaj da ne možete zadovoljiti partnera) i traumu, koja se ovde često pohranjuje.
6. Stomak - nesposobnost da "probavimo" vlastite emocije
Кoliko ste samo puta čuli od drugih ili ste i sami sebi rekli "ne mogu to da svari"? Reči vrlo slikovito i doslovno opisuju stvarnost: područje trbuha zaista je mesto gde, osim hrane, "varimo" i svoje emocije. Ako osećate da je vaš stomak jako napet, moguće je da ne možete "svari" i otpustiti ne samo negativne nego i pozitivne emocije.
7. Spoljni deo butina - osećaj frustracije i nestrpljivost
Osećate li neobjašnjive bolove i tenzije u spoljnom delu butina, razmislite o tome živite li prebrzo. Upravo zbog brzine stalno ste nestrpljivi pa i ne stignete proraditi nakupljenu frustraciju. Negativne energije nestrpljivosti i frustracije pohranjuju se u ovome delu vašeg tela.
8. Unutrašnji deo butina - ranjivost i strahovi
Osećate li snažno socijalnu teskobu i jako ste nervozni u društvu, takvi se osećaji lako mogu da akumuliraju u unutrašnjoj strani vaših butina. Taj je deo tela u suprotnom osetljiv i tu smo posebno ranjivi.
9. Mišići zadnjice - bes i ljutnja
Ako su vam mišići zadnjice jako napeti, razmislite o tome osećate li često bes i ljutnju, koje nikad ne proradite nego ih potisnete želeći odaslati svetu neku drugu, lažnu sliku o sebi. Tako nas telo svojim jasnim signalima uči da budemo iskreni prema sebi i drugima.
Stoga, ne potiskujte, nego jasno izrazite svoje emocije, ne čineći pritom štetu drugim ljudima. Nekoliko saveta za otpuštanje emocija i napetosti Кoja god emocija se u vama pojavi, osetite je i dopustite joj da izađe: ako ste jako tužni, isplačite se; ako vas uhvati bes ili ljutnja, udarajte po jastuku ili vreći; izrazite svoje mišljenje ako vas ono pritišće i sl.
Ako niste u prilici da neku emociju izrazite onda kada se ona pojavi, jer ste, na primer, na predavanju, sačekajte do večeri kada ćete biti sami pa je onda ponovo osvestite u sebi, prigrlite i otpustite . Nijednoj emociji nemojte davati predznak "loša" ili "pogrešna" jer je tako zapravo automatski odbacujete i negirate, što onda stvara još veću blokadu energije i vodi do još intenzivnije mišićne napetosti. Istežite svoje mišiće kako biste podstakli oslobađanje potisnutih emocija. Duboko dišite - tako ćete smanjiti teskobu i povećati oksigenaciju tkiva, a samim time podstaknut ćete i eliminaciju toksina i emocija iz tela. Umetnički izrazite sve ono što osećate: bilo kroz crtanje ili slikanje, pisanje, vajarstvo, ples, borilačke veštine i sl. Koristite i Bahove kapi.
