Bahove kapi Dragana Beograd

Stres napisan jezikom hormona glasi kortizolm.

Ako smo neprestano napeti, nivo kortizola će izrazito porasti, a to može izazvati niz zdravstvenih problema. Dr Sara Gotfrid u svojoj knjizi Hormonska ravnoteža otkriva nam kako da obuzdamo navike koje nas vode u iscrpljenost, razdražljivost pa i depresiju.

Mnogi simptomi koje godinama trpimo često ostaju nepovezane tačkice i posmatramo ih izdvojeno, kao da jedne sa drugima nemaju nikakve veze. Ali kada bismo povukle crtu između njih i spojile ih kao u onim zadacima za decu, velika je verovatnoća da bi nam se umesto lika psa ili mace pokazala ispisana reč - hormoni!

Hrana koju jedemo, okolina, trudnoća, naša uverenja, proces starenja, sposobnost nošenja sa stresom, uopšteno životne navike i životni uslovi kojima smo izloženi, pa čak i smena dana i noći, utiču na naše hormone. Oni, pak, utiču jedni na druge, i u dobru i u zlu.

Da li imate visok kortizol?

Hormone je lako zamisliti kao domine - ako padne jedna, povući će i druge za sobom. Ako padne domino pločica zadužena za kortizol, vrlo verovatno pada i pločica hormona štitne žlezde i ona polnih hormona. Iako se popularni mediji, na primer, već dugo bave polnim hormonima ili hormonima štitne žlezde, malo se govori o hormonu koji je upravo na udaru modernog nezdravog načina života - kortizolu. Dr Sara Gotfrid, šaptačica hormonima, kako je nazivaju, lekar s diplomom harvardskog univerziteta i instruktorka joge, upravo je tom hormonu posvetila pažnju u svojoj novoj knjizi Hormonska ravnoteža.

Uloga kortizola

Sitne endokrine žlezde na vrhu bubrega izlučuju nekoliko hormona stresa, uključujući kortizol i DHEA. Kortizol je hormon koji nadzire našu glad, varenje, krvni pritisak, budnost i san, fizičku aktivnost i kapacitet za nošenje sa stresom.

Jedan od ključnih zadataka kortizola jeste povećati nivo glukoze u trenucima stresa kako bismo imali dovoljno energije za reakciju borbe ili bega, tj. za nošenje sa iznenadnom zahtevnom situacijom. Ali ako stanje stresa postane trajno, energija se iscrpljuje, glukoza sve teže dolazi do ćelija, pa može doći do naglog umora, iznenadne vrtoglavice, razdražljivosti i pada nivoa šećera u krvi.

Iako ga povezujemo sa stresom, u optimalnim uslovima kortizol nam omogućava da se nosimo sa svakodnevicom. On reguliše naš krvni pritisak, smanjuje upale, podržava rad imunološkog sistema.

Kortizol ima svoj prirodni dnevni ritam. U idealnom slučaju ga proizvodimo u velikoj količini ujutro, manje tokom dana, vrlo malo uveče i minimalno dok spavamo. Nivo kortizola u našem telu najviši je ujutro između šest i osam sati i upravo zahvaljujući toj jutarnjoj eksploziji kortizola ustajemo naspavani i puni energije. Do ponoći kortizol bi morao biti na najnižem nivou kako bismo mirno zaspali, imali čvrst i neprekinut san, a naše telo se oporavilo i iscelilo. Ali problem nastaje kada smo duže izloženi stresu.

Tada se prirodni ritam lučenja kortizola može sasvim poremetiti - pa imamo nizak nivo jutarnjeg kortizola i povišeni nivo večernjeg, a to nas dodatno iscrpljuje. Ako smo budni do kasno u noć i ne možemo zaspati ili se budimo noću zbog lupanja srca, vrlo je verovatno da je nivo kortizola u telu skočio.

Naše telo zato tokom noći nije stiglo da se regeneriše, ujutro se budimo umorni i samo će se najodvažniji odupreti sirenskom zovu kafe. I tako vrlo brzo upadamo u krug stalnog iscrpljivanja.
Stres je neizbežan, sveprisutan i u sve većem porastu. Ali on može imati i pozitivan i negativan uticaj.

Neki pri umerenom nivou stresa cvetaju, dok se drugi pod njime slamaju. Ipak, dr Mark Hajman, autor pet bestselera, tvrdi da je čak 95 odsto bolesti ili uzrokovano ili pogoršano stresom, a neki drugi izvori navode da je od 75 do 90 odsto svih poseta zdravstvenim ustanovama u SAD povezano sa stresnim uslovima života.

Popularni načini kojima pokušavamo da smanjimo posledice stresa, poput prejedanja, ispijanja kafe kako bismo preživeli dan i redovne konzumacije alkohola i nikotina, ne samo da ne rešavaju neravnotežu kortizola nego stvaraju dodatne zdravstvene probleme. Iako pružaju trenutno olakšanje, dubinski nas čine bolesnima.

U normalnim uslovima naše telo proizvodi kratki talas kortizola, objašnjava dr Gotfrid u svojoj knjizi Hormonska ravnoteža. Naime, taj kratki talas kortizola luči se samo kad smo pod stresom, deluje blagotvorno i zaštitnički.

Stresna reakcija je prikladno zvono za uzbunu koje nam pomaže da brzo regujemo na preteću situaciju. Ali čim preteća situacija nestane, kortizol bi trebalo da se vrati na normalan nivo. Ako vaš kortizol funkcioniše pravilno i skladno, tako funkcioniše i vaš alarmni sistem.

Ali kod mnogih žena se taj alarm - taj nalet kortizola - nikad ne isključuje. Klatno, koje bi trebalo nežno da se njiše, zaglavljuje se na strani alarma.

To znači da smo stalno u povišenom stanju napetosti i da smo stalno na oprezu. U kasnijim fazama dugotrajne izloženosti stresu nivo kortizola može postati i previsok i prenizak i isto tako da se kreće između ta dva ekstrema, ponekad čak i u rasponu od nekoliko sati u istom danu. Naime, nizak nivo kortizola je posledica dugoročno povišeneg nivoa kortizola i poslednja je faza rada preopterećenog sistema za regulaciju stresa.

A nevolja obično ne dolazi sama. Kako navodi dr Gotfrid, žene koje dolaze u njenu ordinaciju s visokim i/ili niskim kortizolom istovremeno mogu da pate i od smanjenog lučenja hormona štitne žlezde ili, pak, disregulacije estrogena i progesterona. I tako nastaje naš domino efekat.

Među posledicama niskog nivoa kortizola jesu problemi sa elektrolitima, fibromijalgija, sindrom hroničnog umora, gubitak koštane mase i moguće frakture i izgaranje (burn-out sindrom), navodi dr Gotfrid.

Povišeni kortizol može prouzrokovati zdravstvene probleme među kojima su izrazito visok nivo šećera u krvi, dijabetes i predijabetes (čak i mali porast nivoa kortizola, poput onog kad unosimo kofein, može povećati nivo šećera u krvi i otpornost na insulin), gojaznost i metabolički sindrom, a može doprineti i poremećaju raspoloženja i moždane aktivnosti, pa tako i depresiji, Alchajmerovoj bolesti i multipli sklerozi. Sporo zaceljivanje rana, neplodnost i sindrom policističnih jajnika, pogoršanje sna i gubitak koštane mase kod žena u menopauzi takođe se mogu dovesti u vezu s povišenim nivoom kortizola.

Da li imate manjak ili višak kortizola

Pre nego što laboratorijskim testovima odlučimo da ispitamo nivo kortizola u krvi, možemo se zapitati da li imamo simptome koji poručuju da nam nedostaje tog hormona ili da ga imamo više nego što treba. Dr Sanja Toljan iz poliklinike Orlando, koja se u svom radu bavi hormonskom ravnotežom, navodi šta bi moglo da upućuje na probleme.

Osoba koja pati od visokog nivoa kortizola, kaže, ima pojačan osećaj gladi, želju za slatkim i slanim, potrebu za fizičkim vežbanjem. Istovremeno ne može da se opusti, a na stres reaguje vikanjem. To stanje prati i osećaj unutrašnjeg nemira, euforičnost, anksioznost, nesanica, buđenje noću i znoje¬nje, posebno noću.

Tu su i misli koje neprestano naviru, iracionalni strahovi, osećaj stalne "navijenosti". Osim toga, visok nivo kortizola podstiče skladištenje goriva na mestima gde ga je lako moguće iskoristiti, poput masnih naslaga oko struka.

Kod osoba koje pate od niskog nivoa kortizola dolazi do umora koji dominira tokom dana, a uveče se stanje popravlja. Krvni je pritisak nestabilan, kao i nivo šećera u krvi. Smenjuju se razdoblja visokog i niskog šećera, pogotovo ako osoba jede slatko. Takva osoba nema snage da reguje na stres, depresivna je i oseća fizičku slabost. Apetit je često smanjen danju, a noću se povećava.

Prisutni su i problemi sa želucem, gastrointestinalne tegobe, upalne bolesti kao artritis, kolitis, astma, bronhitis, sinusitis, česte infekcije genitalnog i urinarnog trakta i promene na koži kao hipo ili hiperpigmentacije, različite autoimune bolesti i tumori.

Promene životnog stila

"Treba znati da kapacitete nadbubrežnih žlezda za borbu sa stresom uglavnom nasleđujemo i ako u ranim godinama života roditelji prepoznaju kom tipu pripada njihovo dete, možda će ga u budućnosti spasiti mnogih bolesti", kaže dr Sanja Toljan.

"Mi se delimo na ljude sa jakim i slabim nadbubrežnim žlezdama. Ljudi sa jakim žlezdama mnogo duže mogu da izdrže stanja visokog kortizola, a ovi drugi lako pokleknu u stresnim situacijama."

Nezavisno od toga da li vam je nivo kortizola visok ili nizak, preporučljivo je uvesti promene u životni stil kako biste smanjili uticaj stresa u svom životu. Dobra vest je da upravo takvi koraci mogu imati odličan učinak.

Meditacija, joga, fizička vežba, šetnja prirodom, duboko disanje, čak i orgazam, koji smanjuje stanje povećane budnosti, utiču na uravnoteženje kortizola. Takođe, baš kao što mnoge duhovne tradicije i prakse preporučuju, dobro je vežbati opraštanje. Naučno je potvrđeno da to smanjuje stres i bes kod onih koji ga redovno praktikuju. Usmerite ga pre svega prema sebi, a onda prema drugima. Jednako je važno pobrinuti se za ishranu.

Dr Gotfrid preporučuje da se ograničite ili sasvim izbacite konzumiranje alkohola i kofeina i da u ishranu uključiti riblje ulje i vitamin C. Studije su pokazale da riblje ulje i vitamin C uspešno doprinose smanjenju nivoa kortizola povećanog stresom. Ako ste duže izloženi stresu, preporuka je da uzimate i vitamin B5 i aminokiseline poput L-teanina, L-lizina u kombinaciji s L-arganinom i L-tirozinom jer, kako navodi ova doktorka, pomažu poboljšanoj reakciji na stres.

Kao i kod uobičajene terapije, kad je reč o određivanju doza, a posebno ako bi se u rešavanje hormonske neravnoteže uključili biljni lekovi i bioidentični hormoni, potrebno je uzeti u obzir konkretno stanje i eventualnu dijagnozu i obavezno se posavetovati sa lekarom ili nekim drugim medicinskim stručnjakom.

Vlasta Prohaska Jarec