Bahove kapi Dragana Beograd

Izrazita i kontinuirana anksioznost karakteristična je po tome što je prate niz telesnih simptoma. O mnogim simptomima kao što su ubrzano disanje, ubrzan rad srca, vrtoglavica, trnjenje ekstremiteta i sl., već je bilo reči u tekstovima u kojima smo pisali o paničnim napadima.

 

Pored ovih fizičkih simptoma može se javiti simptom koji možemo nazvati „osećaj da ne možete da progutate hranu“ ili „ osećaj da će se hrana zaglaviti (na svom putu od usta ka želudcu) i da ćete se ugušuti“ . Ovaj simptom može zaista imati svoje osnove u nekom somatskom oboljenju i važno je da se obratite lekaru kako biste to proverili. Ukoliko se lekarski nalaz pokaze kao negativan i ukoliko ste već u svom iskustvu imali npr. panične napade ili ste stalno zabrinuti onda je verovatno vaš primarni problem povišena anksioznost.

Zašto se problemi sa gutanjem mogu javiti u okviru anksioznog poremećaja?

Ukoliko ste  pod intenzivnim stresom a pri tom i skloni anksioznom reagovanju, usled oslobađanja hormona stresa doći će  do tzv. mišićne kontrakcije. Ukoliko nema relaksacije, mišići ostaju zgrčeni i vi možete imati subjektivni osećaj mišićne napetosti. Vaše grlo je takođe mišić pa se tako i u njemu stvara napetost što vas navodi na zaključak da hrana ne može da prođe kroz njega. Ovakav pogrešan zaključak i predviđanje fatalnih ishoda kao što su prestanak disanja, gušenje i sl. pojačava anksioznost ali i mišićnu napetost pa se zbog toga problem povećava.  Obično osoba prestaje da jede čvrstu hranu i prelazi na tečniju kako bi smanjila rizik od gušenja koji zapravo nije realan i postoji samo u njenoj katastrofičnoj interpretaciji .

Kako rešiti ovaj problem?

Prvo što je važno shvatiti jeste da problem sa gutanjem nije somatske već psihološke prirode i proizilazi iz vašeg pogrešnog načina interpretacije telesnih senzacija. Dakle, važno je rešiti se anksioznog  načina reagovanja koji uključuje promenu u razmišljanju i relaksaciju. Promena u razmišljanju podrazumeva alternativni način interpretacije simptoma kao i što manje obraćanje pažnje na telesne senzacije. Dalje, pre nego što progutate hranu bitno je da je sažvaćete kako treba (nekada problem može biti prebrzi unos nedovljno obrađene hrane) i ukoliko je potrebno popijte par gutljaja vode (ukoliko možete da progutate vodu to znači da možete bilo šta i da je prolaz od usta do želudca „prohodan“).  Primenjujte svakodnevno relaksaciju kroz vežbe relaksirajućeg disanja a tokom uzimanja hrane produbite disanje kako biste smanjili napetost.

Da rezimiramo, problemi sa gutanjem mogu biti rezultat somatskih oboljenjenja zato je važno prvo obratiti se lekaru i ispitati da li je problem somatske prirode. Ukoliko je nalaz negativan a vi ste skloni anksioznom reagovanju i/ili paničnim napadima najverovatnije je izvor problema psihološki. Kako biste rešili problem važno je promeniti način interpretacije telesnih senzacija, što manje obraćati pažnju na njih i provoditi što više vremena u relaksaciji. Ukoliko sami ne možete da prevaziđete ovaj problem obratite se stručnom licu. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog